Књига Стеван Книћанин у Великом Бечкереку у издању Удружења историчара Зрењанин експлоратива биће представљена у петак, 27. марта 2026. године, са почетком у 19 часова у Малом салону Народног музеја Зрењанин. О животу и делу Стевана Книћанина и његовим везама са Зрењанином говориће аутор, историчар и архивски саветник др Филип Крчмар.
Промоција књиге о Стевану Книћанину је одличан повод да се јавности представе, први пут заједно након много година, портрети четири великана српске националне историје 19. века који се чувају у сталној поставци и депоима Народног музеја Зрењанин. Поред Книћаниновог, ту су још и портрети његових сабораца, вођа српског народног покрета у Револуцији 1848/49. године: патријарха Јосифа Рајачића, војводе Стевана Шупљикца и вожда Ђорђа Стратимировића. Између два рата, ови портрети су чинили органску целину и красили Барокну салу данашње Градске куће. Временом су раздвојени, али су срећом нашли свој пут до зрењанинског Музеја, где се и данас налазе.
Стеван Книћанин (Кнић, 1807 – Београд, 1855) је био српски војвода, генерал и вођа добровољачких одреда Кнежевине Србије који су се у Револуцији 1848/1849. године борили на страни српског народног покрета у Јужној Угарској. Победник у биткама код Томашевца (5. децембар 1848) и Панчева (2. јануар 1849), истрајни бранилац последњег српског упоришта – Тителског платоа (у лето 1849), Книћанин је својим учешћем у војним збивањима током Револуције одиграо значајну улогу у историји српског народа северно и јужно од Дунава и остао упамћен као један од најуспешнијих војсковођа свог доба. Српска, али и европска штампа је о њему писала често, са похвалама и у суперлативима, па се без претеривања може рећи да је Книћанин био личност европског формата, угледан и поштован у размерама које су далеко превазилазиле границе Кнежевине Србије.
О његовој војничкој величини и јунаштву сведоче одликовања и бројна признања која је за живота стекао, као и околност да је послужио као инспирација некима од најзначајнијих српских (Катарина Ивановић, Урош Кнежевић, Анастас Јовановић), али и страних уметника свог доба (Јозеф Крихубер, Јохан Штадлер, Јосеф Мукаровски). У некадашњем Великом Бечкереку му је јануара 1849. приређен величанствен дочек овдашњег српског становништва, а наш град је и касније доследно и постојано чувао успомену на Книћанина.
Истраживање за потребе писања књиге водило је до и преко Народног музеја Зрењанин, у чијим се депоима чува Книћанинов портрет великих димензија, дело руског уметника Афанасија Шелоумова (1892–1983). Ова слика, настала 1931, део је својеврсног ликовног „квартета” који су чинили још портрети његових сабораца, истакнутих вођа српског народног покрета у Револуцији 1848/49. године. Непун век касније, јавност ће поново имати прилике да ове великане српске историје види заједно. Сваком посетиоцу следује бесплатан примерак књиге Стеван Книћанин у Великом Бечкереку. Добро дошли!
