[et_pb_section fb_built=“1″ admin_label=“section“ _builder_version=“3.22″ custom_padding=“0px|||||“][et_pb_row admin_label=“row“ _builder_version=“4.4.8″ background_size=“initial“ background_position=“top_left“ background_repeat=“repeat“ width=“100%“ max_width=“100%“ custom_padding=“0px|||||“][et_pb_column type=“4_4″ _builder_version=“3.25″ custom_padding=“|||“ custom_padding__hover=“|||“][et_pb_text admin_label=“Text“ _builder_version=“4.7.4″ background_size=“initial“ background_position=“top_left“ background_repeat=“repeat“ hover_enabled=“0″ sticky_enabled=“0″]
У оквиру изложбе „Стрма равница. Сто година од колонизације Војводине 1921. године“ у Салону Народног музеја Зрењанин у среду, 11. маја 2022, са почетком у 19 часова биће одржана промоција књиге „Александровачки летопис“ аутора др Милана Мицића. На промоцији ће, поред аутора, говорити и Миодраг Цветић, музејски саветник-историчар у пензији, и Димитрије Михајловић, кустос-историчар.
др Милан Мицић рођен је 1961. године у Зрењанину. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду где је и докторирао код др Мире Радојевић са темом „Развитак нових насеља у Банату (1920-1941)” о међуратној колонизацији Баната. Радио је као професор историје, директор основне школе, а од 2009. године као помоћник за културно наслеђе и јавне збирке у Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Покрајинске владе.
Аутор је четрдесет књига из историографије, историјске есејистике документарне прозе, кратке прозе и поезије. Историографске теме су му српски добровољачки покрет у Првом светском рату, колонизација Војводине у 20. веку, Срби у Мађарској у 20. веку, историја Баната и однос књижевног и историјског у српској књижевности друге половине 19. и прве половине 20. века.
Председник је Савеза удружења потомака и поштовалаца српских ратних добровољаца 1912–1918. Живи у Новом Саду.
Из Предговора аутора:
“Александрово је највеће од нових насеља фор¬мираних процесом колонизације 1921–1941. године на простору Краљевине Југославије. 1939. године село је имало више од 5.000 становника.
Колонија Александрово настала је као специфичан спој равничара и динараца, досељених Банаћана и Личана. Величина села, као и његов значај у колонизационом процесу, поставили су истраживање историје насељавања Александрова као својеврсну парадигму колонизације, изведене између два светска рата.
У периоду 2021–2023. године Александрово обележава стогодишњицу настанка насеља. Село није настало „преко ноћи“; најинтензивније досељавање и градња кућа дешавали су се у периоду 1921–1923. године, али све међуратно време (1921–1941) трајало је формирање новог села, ратарских домаћинстава, градња јавних зграда и институција, обликовање јавног и друштвеног живота новог насеља, модернизација села, градња новог локалног идентитета (Александровчанин).”
Да подсетимо: Изложба „Стрма равница“ представља један век живота колонистичке популације на војвођанским просторима и резултат је теренског истраживања у преко 30 места широм Војводине. Предмети на поставци махом су власништво породица потомака српских ратних добровољаца и обухватају одликовања, оружје, документа, народне ношње, пољопривредна радила, грађу, алат, покућство и фотографије. Изложба представља културно и материјално наслеђе српских добровољаца колониста из Великог рата, а прате је документарни филмови који говоре о сећању сведока окупације у Другом светском рату и судбине добровољачких породица, рушења споменика Краља Петра I Карађорђевића, градње добровољачких насеља и прављења хране карактеристичне за стари завичај колониста. Аутори изложбе су Богдан Шекарић, музејски саветник етнолог, и Димитрије Михајловић, кустос историчар, из Музеја Војводине.
[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=“4.4.7″ width=“100%“ max_width=“100%“ custom_padding=“||0px|||“ locked=“off“][et_pb_column type=“4_4″ _builder_version=“4.4.7″][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]
