У оквиру изложбе „Стрма равница. Сто година од колонизације Војводине 1921. године” у Салону Народног музеја Зрењанин у среду, 18. маја 2022, у 19 часова биће одржана промоција књига „Колонистичка насеља (1920–1941) Банат, Бачка, Срем” и „Кућа и хлеб: колонистичка породица у Банату, Бачкој и Срему (1920–1941)” аутора др Милана Мицића. На промоцији књига говориће аутор др Милан Мицић, историчар и књижевник, генерални секретар Матице српске, Димитрије Михајловић, кустос-историчар Музеја Војводине и коаутор изложбе „Стрма равница” и Радован Влаховић, књижевник и културни радник, оснивач Банатског културног центра.
О књизи „Колонистичка насеља”:
У својој студији Милан Мицић полази од саз¬нања да је у процесу аграрне реформе и колонизације у Краљевини Југославији, спроведеној у периоду од 1920. до 1941. године, у северним крајевима (Банат, Бачка, Барања, Срем, Славонија) формирано 201 на-се¬ље у којима је уочи Другог светског рата живело око 100.000 становника. Та нова насеља су подизана у па¬нонској области у близини граница према Мађар¬ској и Румунији или нешто даље од границе, или су из¬грађена уз постојећа насеља у којима је углавном жи¬вело мањинско немачко, мађарско и румунско ста¬новништво. У сваком случају, подизана су на голој ле¬дини. Од тих насеља аутор је овом приликом об¬рад¬ио 20 из Бачке, Баната и Срема. То су насеља: Ба¬нат¬ско Карађорђево, Сириг, Хајдучица, Растина, Вој¬во¬да Степа, Владимировац, Лужац, Црно Брдо, Алек¬са Шантић, Липовача, Александрово, Банатско Ви¬шњи¬ћево, Банатски Душановац, Војвода Бојовић, Ко¬вин, Селеуш, Подлокањ, Танкосићево, Павлиш и Руско Село.
О књизи „Кућа и хлеб”:
Историографска студија „Кућа и хлеб : колонистичка породица у Банату, Бачкој и Срему (1920–1941)” за своју тему има ток колонизације на поменутом простору коју је организовала Краљевина Југославија у процесу аграрне реформе да би заштитила своје несигурне границе ка Мађарској и Румунији, изменила етничку структуру тог простора, која није била у корист јужнословенског (српског) становништва (Бачка, Банат), и довела на простор колонизације новој држави одано становништво (српске ратне ветеране – добровољце из динарских крајева Краљевине и српске оптанте из Мађарске и Румуније) који би били чувари и симболи нове државе на за њу несигурном простору.
Студија „Кућа и хлеб” је персонализована историја јер за предмет свог истраживања има људе и људске судбине изазване вољом и активностима историје. Временски уско омеђено време (1920–1941), географски уско омеђен простор (колоније створене процесом колонизације) омогућили су истраживачу „улазак” у колонистичку породицу, поспешили персонализацију историје у којој је објекат историографског посматрања и проучавања истовремено субјекат историје, али и њена жртва.
О аутору: др Милан Мицић рођен је 1961. године у Зрењанину. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду где је и докторирао код др Мире Радојевић са темом „Развитак нових насеЉа у Банату (1920–1941)” о међуратној колонизацији Баната. Радио је као професор историје, директор основне школе, а од 2009. године као помоћник за културно наслеђе и јавне збирке у Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Покрајинске владе.
Аутор је четрдесет књига из историографије, историјске есејистике документарне прозе, кратке прозе и поезије. Историографске теме су му српски добровоЉачки покрет у Првом светском рату, колонизација Војводине у 20. веку, Срби у Мађарској у 20. веку, историја Баната и однос књижевног и историјског у српској књижевности друге половине 19. и прве половине 20. века.
Председник је Савеза удружења потомака и поштовалаца српских ратних добровољаца 1912–1918. Живи у Новом Саду.
Да подсетимо: Изложба „Стрма равница” представља један век живота колонистичке популације на војвођанским просторима и резултат је теренског истраживања у преко 30 места широм Војводине. Предмети на поставци махом су власништво породица потомака српских ратних добровољаца и обухватају одликовања, оружје, документа, народне ношње, пољопривредна радила, грађу, алат, покућство и фотографије. Изложба представља културно и материјално наслеђе српских добровољаца колониста из Великог рата, а прате је документарни филмови који говоре о сећању сведока окупације у Другом светском рату и судбине добровољачких породица, рушења споменика Краља Петра I Карађорђевића, градње добровољачких насеља и прављења хране карактеристичне за стари завичај колониста. Аутори изложбе су Богдан Шекарић, музејски саветник₋етнолог, и Димитрије Михајловић, кустос₋историчар из Музеја Војводине.
