Povodom obeležavanja Dana oslobođenja Zrenjanina u Drugom svetskom ratu, jednog od praznika grada, u petak, 2. oktobra 2026. godine, sa početkom u 18 časova u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin biće svečano otvorena izložba pod nazivom „Ratne heroine“, autorke Biljane Marcojević, kustoskinje u Muzeju žrtava genocida.
Izložba je posvećena ženama – heroinama otpora, stradanja i borbe u Drugom svetskom ratu. Kroz arhivsku građu, lične priče, fotografije i dokumente, postavka osvetljava žensku hrabrost, požrtvovanost i doprinos istoriji slobode. Milica Tepić, Hilda Dajč, Diana Budisavljević, Vida Jocić, Mira Cikota, Lepa Radić, Olga Petrov, Drinka Pavlović, Jelena Ćetković, Radmila Božić i Stana Arnaut samo su neke od brojnih žena čije su humanost, odvažnost i angažovanje oživljeni kroz izložbenu postavku. Izložbu prati i kataloška publikacija na srpskom i engleskom jeziku. Realizaciju izložbe podržali su Ministarstvo kulture i Fondacija Muzeja žrtava genocida.
Autor postavke je g. dr um Nikola Radosavljević, programski direktor Muzeja žrtava genocida, dok je za izložbu u Narodnom muzeju Zrenjanin nadležna Vladislava Ignjatov, viša kustoskinja istoričarka.
IZVOD IZ KATALOŠKE PUBLIKACIJE
„Donedavno je o ženama u ratu i istoriji, koju su dobrano zadužile, pisano retko, malo i selektivno. Posebno je vojna istorija ostala za žene relativno nedokučiva jer su istu mahom pisali muškarci. Tokom prvog svetskog rata žene se postepeno integrišu u vojske, a njihovo angažovanje je spontano i uvek na dobrovoljnoj bazi. Obuka za žene, kao i plansko uključivanje u borbene jedinice, nastupa tek u Drugom svetskom ratu.
U Prvom svetskom ratu borkinje su postajale one žene koje su bile najistrajnije u svojoj nameri da dobiju puške i ratni raspored. Među njima su se isticale Milunka Savić, Sofija Jovanović, Natalija Bjelajac. Mnoge, koje su bile manje uporne, ostajale su na mestu bolničarki, kuvarica, radile kao kurirke ili bile angažovane u pošti, obaveštajnoj službi i svim ostalim poslovima koji su predano obavljani iza linije fronta.
Na liniju fronta žene izlaze u osetno većem broju tokom Drugog svetskog rata. Izlaze iz anonimnosti i, paralelno sa borbom koju vode protiv neprijatelja, vode borbu za emancipaciju koja se nezaustavljivo nastavila i u posleratnom periodu.“
