Промоција нове књиге др Милана Мицића, под називом „Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање: (1914–1918)” одржаће се 24. јуна 2020. године у 19 часова у Атријуму НМЗ.
Говориће Миодраг Цветић и Димитрије Михајловић, историчари, Сенка Влаховић испред издавача Банатског културног центраи аутор др Милан Мицић.
Ово је десета књига др Мицића у издању Банатског културног центра објављена у едицији „Историја”. Рецензенти књиге су историчари др Предраг Вајагић, мр Павле Орбовић и Петар Ђурђев, а уредник је књижевник Радован Влаховић.
Књига Милана Мицића Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање (1914–1918) говори о добровољцима српске војске са подручја Баната, Бачке и Барање који су током Великог рата актом свог добровољства допринели победи српске војске у Првом светском рату, чинуприсједињења њихових крајева Краљевини Србији и стварању југословенске државе 1918. године.
Књига садржи спискове са око 4.400 имена и презимена српских добровољаца из Баната, Бачке и Барање.
У њој су записана имена српскихдобровољаца из Зрењанина,Меленаца, Елемира, Тараша, Араца, Ченте, Перлеза, Томашевца, Орловата, Ботоша, Фаркаждина,Новог Бечеја, Новог Милошева, Кумана, Бочара, Јарковца, Неузине, Боке, Шурјана, Конака, Српске Црње, Кларије, Житишта, Међе, Српског Итебеја, Идвора, Црепаје, Опова, Сакула, Баранде, Иланџе итд.
У књизи су поред осталих и добровољци српске војске у Великом рату ( 1914–1918):Аврамови, Ановићи, Арацки, Арбутинови, Арсенови, Аћини, Аћимови, Анучини, Бакићи, Барачкови, Барнићи, Балножани, Бачикини, Бербакови, Бечекци, Биримци, Блажини, Бојанићи, Бокшани, Бошкови, Бошњаци, Брусини, Бугарски, Будакови, Будишини, Булићи, Весини, Видићи, Владуљевићи, Влаучини, Влашкалини, Врбашки, Вујини, Вулетини, Вучетићи, Гађански, Гајини, Гардиновачки, Гарчеви, Глишини, Голошини, Градићи, Грујини, Грујићи, Дабићи, Дракулићи, Давидовци, Давидовићи, Девићи, Димитријевићи, Димићи, Дорословци, , Драгишићи,
Ђуканови. Ђукини, Ђукићи.Ђурићи, Ђуричини, Ердељани, Ерски, Жељски, Живанови, Живкови, Жупунски, Завишићи, Зарини, Зарићи, Звекићи, Иванови, Ивини, Ивкови, Илини, Илкићи, Инђини, Исакови, Јагодићи, Јаковљеви, Јакшићи, Јанкови, Јанчићи, Јашини, Јегарци, Јеркови, Јешићи, Јованови, Јовини, Јосини, Јоцићи, Јуришићи, Калуђерски, Каравиде, Карапанџини, Каћански, Кеврешани, Кекљивачки, Кнежевићи, Ковачеви, Коледини, Којчићи, Коларићи, Корњини, Косићи, Костадиновићи, Костићи, Котрошани, Крајници, Куручеви, Крдуљи, Лазарови, Лазини, Лазићи, Лалетини, Лалићи, Лацкови, Лекини, Литричини, Лолићи, Лудошки, Лукачеви,
Мађареви, Мажићи, Марјански, Макрини, Максини, Максићи, Маринкови, Маљугићи, Маркови, Мартинови, Марчићи, Матејини, Мијатови, Мијини, Мијучини, Микалачки, Миклини, Миланкови, Милини, Миливојеви, Милићеви, Милинкви, Милованови, Милошеви, Мојићи, Молдовани, Миркови, Михаилови, Мицићи, Мишићи, Мркшићи, Мишкови, Момирови, Мунћани, Нађалини, Небригићи, Недељкови, Недини, Ненини, Непергаће, Николини, Николићи, Новакови, Омаљеви,Остојини, Опријани, Оприни, Остојићи,
Пајићи, Паланашки, Пандурови, Паскулови, Пејини, Перини, Перићи, Перцеви, Петканићи, Петкови, Пецарски, Петрови, Попови, Поучки, Прокини, Протићи, Пругинићи, Пуркови, Путићи, Путници, Раданови, Радини, Радишићи, Радловачки, Радновићи, Радованчеви, Радонићи, Радосављеви, Рајини, Рајићи, Ракини, Ракићи, Рашкови, Редуци, Рељини, Рошуљи, Рувидићи, Ружићи, Сабовљеви, Савини, Секулини, Секулићи, Савкови, Свиленгаћини, Свирчеви, Срданови, Стајићи, Станаћеви, Станимирови, Станкви, Станулови, Станчићи, Стеванови, Степанови, Стојанови, Стојкови, Субићи, Субичини, Суботички, , Сударски, Табачки, Тадини, Тапаваички, Ташкови, Телечки, Терзини, Тешићи, Тодорови, Толмачи, Томашеви, Томини, Торњански, Турински, Туцићи, Ћурчини, Урошеви, Фаранови, Фелбаби, Фијати, Филипаши, Филипови, Халасеви, Цвејини, Цветкови. Цукићи, Цуцићи, Чокулови, Чолићи, Шећерови, Шљапићи, Шуваакови, Штетини, Шурјанчевии други.
О КЊИЗИ
Књига колеге др Милана Мицића за тему има попис имена добровољаца српске војске у Првом светском рату који су били родом из Баната, Бачке и Барање. У саставу Прве српске добровољачке дивизије, током борби које је водила ратне 1916. године на фронту у Добруџи, више од трећине добровољаца је било родом са ових простора. Слично стање је било и непосредно пред пробој Солунског фронта, где су они од укупног броја добровољаца у српској војсци чинили готово четвртину. Аутор објашњење ове појаве види у српској националној идеји која се у својој модерној форми обликовала током историјског развитка српског народа у Хабзбуршкој монархији, а нарочито оног његовог дела који је историјски трајао у Угарској. Из тог разлога је одзив у добровољце српске војске међу Србима Баната, Бачке и Барање својом масовношћу носио карактер колективног става и колективне одлуке.
др Предраг М. Вајагић, научни сарадник
У књизи се издвајају следећа поглавља: Предговор, Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање (1914–1918), текст са закључком на око 40 страна и Прилози са списковима имена добровољаца који заузимају око 200 страница. Потом следе извори, литература и белешка о аутору. Сабравши 4.413 имена, сложених по азбучном реду и разврстаних по местима одакле потичу и областима у Војводини у којима им је надељена земља, Милан Мицић је до данас направио најпрегледнији и најпрецизнији именик.
Трагајући за сваким добровољцем, Мицић је прикупљао имена учесника, чиме је у историју увео сваког појединачно. Као што се прикупљају имена жртава рата, од велике су важности и имена оних који су јуначки, на својим плећима, са великом храброшћу и пожртвованошћу изнели рат и донели слободу. (…) Овај именик и презименик од користи је новим генерацијама, потомцима добровољаца, учесника Великог рата, погодан за изучавање породичних генеалогија и најбољи чувар културе сећања на њихове претке.
мр Павле Б. Орбовић, историчар
О АУТОРУ
Милан Мицић је рођен 1961. године у Зрењанину. Доктор је историјских наука. Аутор је тридесет и шест књига из историографије, историјске есејистике, документарне прозе, кратке прозе и поезије. Историографске теме су му српски добровољачки покрет у Првом светском рату, колонизација Војводине у 20. веку и однос књижевног и историјског у српској књижевности друге половине 19. и прве половине 20. века.
