Zavirite u virtuelni atelje Uroša Predića
https://www.muzejzrenjanin.org.rs/uros-vr
„Godine 1907. umire mi mati u 86. godini života. Orlovat mi postade odjednom samo uspomena, naša kuća prazna, i samo jedan brežuljak imao je još privlačne snage za mene. Osetih da sam usamljen i vuklo me nekud, ali kuda? Pomišljah na Beograd, Karlovce, Zagreb, Dubrovnik, kada dobih pismo od brata Josifa sa vešću da je kupio zemljište gde će da sazida kuću, pa me pozva da dođem k njemu i da dozidam i sebi stan i radionicu u dvorištu. Posle take ponude nisam više imao šta da premišljam.“ (Uroš Predić, Autobiografija)
Nakon povratka sa puta po Italiji, Uroš Predić se 1909. godine iz Orlovata seli u Beograd, u kuću svoga brata Josifa u Svetogorskoj ulici br. 27 i tu ostaje do kraja života. Reč je o spratnom objektu izgrađenom godinu dana ranije po projektu arhitekte Nikole Nestorovića. Zgrada je primer secesije, svojstvene za arhitekturu s početka 20. veka, sa diskretnim primesama akademizma. Nakon što je prihvatio poziv brata da se useli kod njega, za Uroša je dozidan atelje. Atelje je bio potpuno jednostavne koncepcije, s jednom stranom u staklu, prostran i ispunjen brojnim platnima postavljenim na štafelaje ili pak okačene na zidove. U njemu je Uroš Predić provodio najveći deo svog vremena, najviše u svom radu, ali je tu rado dočekivao i svoje prijatelje i članove brojne familije, kao što je primao i poručioce koje je portretisao.
Uroš Predić je umro 11. februara 1953. godine, a godinu dana kasnije naslednica Emilija Đukić, advokat po profesiji, izašla je u susret inicijativi da se preostale stvari iz njegovog ateljea predaju zrenjaninskom muzeju na čuvanje. Tako je u Narodni muzej Zrenjanin dospela bogata Predićeva zaostavština sačinjena od: dečjih crteža, studija, slika, skica za povelje, dnevnika iz Italije, obimne prepiske, fotografija i foto-reprodukcija, knjiga i kataloga, odlikovanja, posetnica, ličnih predmeta, delova nameštaja, slikarskog pribora…
Interaktivnu virtuelnu rekonstrukciju ateljea Uroša Predića posetioci Narodnog muzeja Zrenjanin mogu doživeti uz VR opremu (koja je dostupna u okviru stalne postavke legata Uroša Predića), putem sajta ili na svojim pametnim uređajima skenirajući QR kod.
Cilj nam je da dočaramo posetiocima pomenuti atelje, i da im uz predmete i slike koje mogu videti u našoj stalnoj postavci (Legat Uroš Predića), pružimo mogućnost da zakorače i u ovaj virtuelni prostor.
Interaktivna virtuelna rekonstrukcije ateljea Uroša Predića bila je zaseban deo projekta „U cipelama Uroša Predića – Dnevnik iz Italije“ koji je bio deo programa „Meandri grada. Tokovi kulture“ Zrenjanin nacionalna prestonica kulture 2025, i započet je tokom 2025. a finaliziran 2026. godine. Za ovaj segment projekta bila je zadužena Sanja Vrzić, muzejska savetnica, dok je VR atelje izradila Snežana Mijić, vizuelni umetnik.
