Завирите у виртуелни атеље Уроша Предића
https://www.muzejzrenjanin.org.rs/uros-vr
„Године 1907. умире ми мати у 86. години живота. Орловат ми постаде одједном само успомена, наша кућа празна, и само један брежуљак имао је још привлачне снаге за мене. Осетих да сам усамљен и вукло ме некуд, али куда? Помишљах на Београд, Карловце, Загреб, Дубровник, када добих писмо од брата Јосифа са вешћу да је купио земљиште где ће да сазида кућу, па ме позва да дођем к њему и да дозидам и себи стан и радионицу у дворишту. После таке понуде нисам више имао шта да премишљам.“ (Урош Предић, Аутобиографија)
Након повратка са пута по Италији, Урош Предић се 1909. године из Орловата сели у Београд, у кућу свога брата Јосифа у Светогорској улици бр. 27 и ту остаје до краја живота. Реч је о спратном објекту изграђеном годину дана раније по пројекту архитекте Николе Несторовића. Зграда је пример сецесије, својствене за архитектуру с почетка 20. века, са дискретним примесама академизма. Након што је прихватио позив брата да се усели код њега, за Уроша је дозидан атеље. Атеље је био потпуно једноставне концепције, с једном страном у стаклу, простран и испуњен бројним платнима постављеним на штафелаје или пак окачене на зидове. У њему је Урош Предић проводио највећи део свог времена, највише у свом раду, али је ту радо дочекивао и своје пријатеље и чланове бројне фамилије, као што је примао и поручиоце које је портретисао.
Урош Предић је умро 11. фебруара 1953. године, а годину дана касније наследница Емилија Ђукић, адвокат по професији, изашла је у сусрет иницијативи да се преостале ствари из његовог атељеа предају зрењанинском музеју на чување. Тако је у Народни музеј Зрењанин доспела богата Предићева заоставштина сачињена од: дечјих цртежа, студија, слика, скица за повеље, дневника из Италије, обимне преписке, фотографија и фото-репродукција, књига и каталога, одликовања, посетница, личних предмета, делова намештаја, сликарског прибора…
Интерактивну виртуелну реконструкцију атељеа Уроша Предића посетиоци Народног музеја Зрењанин могу доживети уз ВР опрему (која је доступна у оквиру сталне поставке легата Уроша Предића), путем сајта или на својим паметним уређајима скенирајући QR код.
Циљ нам је да дочарамо посетиоцима поменути атеље, и да им уз предмете и слике које могу видети у нашој сталној поставци (Легат Урош Предића), пружимо могућност да закораче и у овај виртуелни простор.
Интерактивна виртуелна реконструкције атељеа Уроша Предића била је засебан део пројекта „У ципелама Уроша Предића – Дневник из Италије“ који је био део програма „Меандри града. Токови културе“ Зрењанин национална престоница културе 2025, и започет је током 2025. а финализиран 2026. године. За овај сегмент пројекта била је задужена Сања Врзић, музејска саветница, док је ВР атеље израдила Снежана Мијић, визуелни уметник.
