Стална поставка

Стална поставка Природњачког одељења Народног музеја Зрењанин данас је смештена на другом спрату Музеја. Састоји се из три целине: диорамског приказа живог света Баната, тродимензионалне поставке фосилних остатака из палеонтолошке збирке и поставке дермопластичних препарата птица. Диорамски приказ је савремен начин излагања.  Дермопластични препарати – препариране животиње изложене су у простору који је уређен тако да представља њихова природна станишта. Оваквим начином презентације добија се утисак тродимензионалности и природног окружења изложених експоната. При одабиру експоната за излагање, акценат је стављен на оне животиње ишчезле или су угрожене и веома ретко се срећу на нашим теренима. Основна  идеја палеонтолошке поставке је била да се фосилни остаци изложе у три димензије. Фосилизивана лобања и кљове мамута Маммутхус примигениус и степског бизона Бисон присцус, постављене су у простору како би се приближно дочарала природна величина ових врста. Остале кости скелета мамута, степског бизона и џиновског јелена Цервус мегацерос, постављене су на тло у земљи, како би се приказао и изглед самог места на коме су пронађене. Процењује се да је старост ових фосилних остатака између 10 000 и 30 000 година. Дермопластични препарати птица изложени су као посебан сегмент поставке, који приказује основне карактеристике и значај ове класе животиња. Подељене су у неколико сегмената: Грабљивице, Пловуше, Родарице, као и птице из две значајне поклон-збирке дародавца Емила Гладића из Кумана и Владимира Омчикуса из Перлеза.

Природњачко одељење

Природњачко одељење радило је са привременим прекидима од оснивања Музеја до данас. Иницијална збирка била је поклон среског начелника Емила Талијана из Турске Кањиже, светског путника и ловца. Данашња збирка Природњачког одељења настала је преузимањем збирки Више педагошке школе – одсек биологија из Зрењанина, бивше Прве гимназије (данас Зрењанинске гимназије) и дела који је наслеђен из времена постојања Природњачког одељења из 1911. године. Збирку води Наташа Кнежевић, кустос-биолог.

Фонд Природњачког одељења чине следеће збирке: гео-палеонтолошка, ботаничка, зоолошка, збирка течних препарата, збирка учила и фототека.

Гео-палеонтолошку збирку чини зоо и фито палеонтолошки материјал, као и разне врсте барских лесова пешчара, еруптивних стена и лопара са фосилним остацима. Највреднији експонат – фосилни остаци мамута Маммутхус примигениус ископани 1952. године прилоком копања канала ДТД код Новог Бечеја.

Ботаничка збирка састоји се од хербарског материјала бивше Више педагошке школе из Зрењанина, хербатара М. Гајића – некадашњег професора исте школе, хербара Шумарске управе Аранђеловац, семенара и хербара Земљорадничке задруге „Аграриа“ из Новог Сада, збирке шишарки четинара и збирке дендрофлоре (фото-негативи и фото-позитиви највреднијих примерака дендрофлоре Зрењанина).
Зоолошку збирку чине збирке инсеката, водоземаца, риба, гмизаваца, птица и њихових јаја, сисара и ловачких трофеја.

Збирка течних препарата Природњачког одељења Народног музеја Зрењанин преузета је од Више педагошке школе из Зрењанина. Материјал у флашама, који је сакупљан на стручним екскурзијама по Јадранском мору, састоји се од ботаничких и зоолошких примерака (планктона, корала, сунђера, риба, водоземаца, птица и сисара).

Збирка учила састоји се од биолошких учила, модела и макета, цртежа и слика, дијафилмова, филмова, микропрепарата и микроскопа.
Фототеку чине фото-негативи, фото-позитиви, слајдови и компјутерске фотографије.