Збирка ликовне уметности Уметничког одељења Народног музеја у Зрењанину чува две слике идентичних ликовних квалитета и блиске тематике. На једној од њих која носи назив „Орфејев ламент“ (за Еуридиком) предстаљен је митолошки јунак са лиром и венцем око главе, огрнут крзном и црвеном драперијом. Позадином доминира античка грађевина. На другој слици представљена је нага девојка огрнута драперијом која је левом руком наслоњена на античку бисту римског владара. У дну сцене налази се посуда са жаром, која симболизује огњиште. Претпоставка је да је на овој слици приказана једна од свештеница римске богиње Весте. Весталке су биле задужене да чувају вечну ватру која симболише дуговечност старог Рима.
Нажалост, порекло ових слика у Ликовној збирци није расветљено. Једини податак којим данас располажемо јесте то да су слике у Музеј стигле као поклони и да су први пут заведене у збирну инвентарну књигу јуна 1944. године. Од 2005. године налазе се на сталној поставци Уметничког одељења.
На обе слике у доњем делу очуван је оштећен натпис црвеном бојом који говори не само о аутору ових дела него и о његовом чину копирања – „Фр. в. Курз цоп. н(ацх) Цауциг“. Аутор је композиције насликао копирајући успешно дела чувеног словеначко-аустријског сликара Франца Кавчића (1755, Горица – 1828, Беч). Франц Кавчић био је професор и управник на бечкој академији, и сматра се једним од најзначајнијих сликара класицизма у централној Европи, тако да чин копирања његових дела није неуобичајен.
Аутор дела из зрењанинског Музеја је аустријски сликар и племић Франц Курц (1807- 1878), витез од Турна и Голдштајна (нем. Франз Курз зум Тхурн унд Голденстеин). Франц Курц је три године похађао академију у Грацу (1831-1834), да би се након тога доселио у Љубљану где је радио као професор цртања у трговачкој школи. За собом је оставио преко хиљаду слика од чега 252 пејзажа, 138 олтарских слика, 93 фреске, као и бројне портрете, архитектонске и друге композиције. Радио је у духу позног класицизма са елементима надолазећег назаренског сликарства и романтизма. Познат је и по томе што је насликао по сећању портрет Франца Прешерна 1850. године, који се данас сматра најранијим и најаутентичнијом приказом овог књижевника. Године 1867. вратио се у Грац. У месту Баден у близини Беча, провео је последње године, до смрти 1878. године.
Франц Курц бавио се копирањем старих мајстора са великим успехом. Током студијског путовања у Италију насликао је копије Тицијана Вечелија и Павла Веронезеа. Пред саму смрт израдио је и копију слике Антонија Коређа „Јупитер и Ија“. Ова копија Франца Курца је 2010. године продата у бечкој аукцијској кући Доротеум за цену у распону од 6.000 до 7.000 евра.
Кустос – историчар уметности Дејан Воргић
