Изложба „Снага љубави: Властимир Гаврик” биће свечано отворена у Малом салону Народног музеја Зрењанин у уторак, 7. јула 2026. године, са почетком у 19 часова. Изложбена поставка приказује део скица, цртежа, акварела, сценографских решења на папиру и предмета, ордења, признања и диплома Властимира Гаврика из породичне заоставштине, које је сабрала његова кћерка Александра Гаврик, филмски и тв продуцент. Поставка носи назив „Снага љубави”, по истоименом пројекту Александре Гаврик који обухвата и документарни филм посвећен животу и раду њеног оца. На отварању ће бити приказан поменути филм који ће публика имати прилику да види само те вечери. Изложба ће бити допуњена плакатима филмова на којима је радио Властимир Гаврик, а део су колекције Специјалне библиотеке зрењанинског музеја.
Властимир Гаврик (1928–2008) био је светски познат и награђиван, један од најистакнутијих наших филмских и телевизијских сценографа. Гаврик је учествовао у реализацији сценографија за 84 домаћа и инострана дугометражна играна филма, као и за 12 играних телевизијских серија (укупно 170 епизода, од којих су више од половине инострана остварења). Најшира публика памтиће га по многобројним ТВ серијама, као што су „Срећни људи”, „Породично благо”, „Заборављени” и многе друге. Код филмске публике остаће упамћен по дугометражним остварењима, међу којима је и „Андерграунд” Емира Кустурице. Мало је позната у јавности чињеница да је за сценографију енглеско-америчког филма „Николај и Александра” о страдању руске царске породице за време Револуције 1917. учествовао у деоби Оскара који је 1972. године додељен групи сценографа на челу са чувеним Џоном Боксом.
У најзначајније стваралачке радове Властимира Гаврика, одликоване великим бројем домаћих (три Златне арене) и страних признања сврставају се сценографије за филмове: „Мајстор и Маргарита”, „Дан дужи од године”, „Дервиш и смрт” и „Црвени коњ”. До краја живота се упорно борио за уметничка права, као дугогодишњи председник Академије филмске уметности.
„Снагом имагинације и талента Властимир Гаврик је у филмовима успео да сценографију уздигне до нивоа када ова уметничка компонента филма постаје ослонац његове целокупне драмске сугестије.” – наводи Александра Гаврик у пратећем тексту изложбе.
Александра Гаврик је филмски и тв продуцент и уметница која је настоји да очува сећање на свог оца, сценографа великана светске и југословеснке кинематографије, добитника америчког Оскара и оснивача и председника Академије филмске уметности и науке Србије.
Изложба је до сада гостовала у многим градовима Србије, а зрењанинска публика имаће прилику да је погледа до 27. јула 2026. године.
