Изложба „Нота – прича о мирису“, чији су аутори Јелена Манојловић, виша кустоскиња Музеја за историју фармације, Зоран Левић и Иван Станић, виши кустоси Музеја науке и технике, свечано ће бити отворена у четвртак, 22. октобра 2026. године, у 19 часова, у Салону Народног музеја Зрењанин.
Музеј науке и технике у сарадњи са Музејом за историју фармације Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, први пут у Србији приредио је ексклузивну изложбу под називом „Нота – прича о мирису“. Сложени феномен мириса на изложби је обрађен са аспекта науке, технологије, биологије, психологије, историје, антропологије, етнологије, лингвистике, естетике и културе, а у историјском представљању производње акценат је стављен на домаће произвођаче парфема, тоалетних и колоњских вода.
Посетиоци ће кроз изложбене сегменте имати прилику да се упознају са феноменом мириса преко најзначајнијих биљака и животиња које су се вековима користиле за производњу мириса, апаратура за производњу и дестилацију, историјских артефаката – од римских бочица из Виминацијума, експоната и прича о произвођачима са наших простора из 19. и 20. века, већег броја бочица за мирисе и парфеме из 20. века, реклама, до најзначајнијих светских произвођача мирисних арома (представљање природних и вештачких мириса који су се некад користили, а данас се користе у новом облику).
Изложени ће бити предмети из Музеја науке и технике, Музеја за историју фармације, Народног музеја из Пожаревца, Парфимерије „Сава“, Института за судску медицину Универзитета у Београду и приватних колекција.
Изложба „Нота – прича о мирису“ за посетиоце Народног музеја Зрењанин ће бити доступна до 15. јануара 2027. године, а у склопу изложбе ће бити уприличен пригодан пратећи програм. Надлежна за изложбу у Народном музеју Зрењанин је Ивана Арађан, програмска директорка.
Реализацију изложбе „Нота – прича о мирису“ подржали су Министарство културе Републике Србије, Француски институт у Београду и Међународни музеј парфема у Грасу.
О МИРИСУ
Дубоко укорењен у еволуцији живота, мирис је један од најстаријих облика људске перцепције, а у раним фазама развоја људске цивилизације мириси су помагали људима у преживљавању. Мирис као сложен феномен који обухвата биолошке, психолошке, културолошке и друштвене аспекте, поседује способност да заобиђе рационални део мозга и директно утиче на емоције, сећања и инстикте.
Посматрајући из угла биолошких процеса, мирис настаје када хемијски сигнали из ваздуха стимулишу рецепторе у носу. Са тих рецептора поруке или мирисни сигнали врло брзо долазе до дела мозга који је одговоран за емоције, сећања и инстинкте, те мириси могу изазвати јаке емоционалне реакције и пробудити давно заборављене успомене. Човек има око 400 различитих типова рецептора који могу препознати преко један билион различитих мириса.
Културолошки посматрано мириси имају различито значење у различитим културама, али и значају улогу у верским и духовним обредима. Употреба парфема и есенцијалних уља често је симбол друштвеног статуса и део идентитета, пружајући осећај самопоуздања. Мирис је важан облик комуникације, не само код животиња већ и код људи. Путем феромона, хемијских сигнала који утичу на понашање других јединки исте врсте код животиња, док код људи феромони могу утицати на привлачност, расположење и социјалну интеракцију. Мирис тела или употреба парфема често шаљу суптилне поруке о личним карактеристикама, здрављу или расположењу.
У савременом контексту моћ мириса се све више истражује и примењује, медицина и терапија их користе у ароматерапији за ублажавање стреса, анксиозности и болова. Компаније користе „мирисни брендинг” како би побољшале искуство потрошача и подстакле емоционалну повезаност са производима. Развијају се уређаји који омогућавају пренос мириса путем дигиталних медија, што отвара нове могућности за виртуелну реалност и комуникацију.
Мирис је више од чулне перцепције, он је спона између тела, ума и друштва. Његова способност да утиче на емоције, изазива сећања и обликује интеракције чини га јединственим и моћним феноменом. Истраживање мириса са биолошког, психолошког и културолошког аспекта живота отвара нове могућности за разумевање човека и његове повезаности са окружењем.
