У оквиру обележавања 120 година од рођења и 40 година од смрти вајарке и керамичарке Злате Марков Барањи у Народном музеју Зрењанин биће одржане две креативне радионице под називом „Сећање на…Мој завичај, моје детињство“. Инспирација за обе радионице су сликане мајолике Злате Марков Барањи са тематиком сећања на детињство, родно место и слично. Циљ радионице је да мотивише учеснике да кроз креативан израз евоцирају сећања на своје детињство и завичај. Технике рада на радионицама су колаж и комбинована техника, а материјал обезбеђује музеј. Пре креативног дела, биће одржана кратка презентација дела Злате Марков Барањи са поменутом тематиком, као и читање сећања уметнице у вези са детињством и родним Житиштем. Радионице води Ивана Арађан, кустоскиња Народног музеја Зрењанин.
У петак, 20. марта са почетком у 17 часова, у простору Кутка за децу и младе, биће одржана радионица намењена одраслима.
У суботу, 21. марта са почетком у 12 часова, у истом простору биће одржана радионица намењена породицама у најширем смислу – родитељима са децом узраста од 4 до 12 година, родитељима и тинејџерима, и свима који желе да креативно стварају са члановима породице, без генерацијског ограничења.
Подсећамо да је поводом обележавања 120 година од рођења и 40 година од смрти Злате Марков Барањи у сталној поставци зрењанинског музеја, на дан рођења сликарке, одржано предавање о њеном животу и стваралаштву, професионалној повезаности са Зрењанином и родним Житиштем, о доминантним темама у њеним делима и слично.
Злата Марков Барањи (Житиште, 1906 – Нови Сад, 1986) била је српска и југословенска вајарка, керамичарка и ликовни педагог из области керамике. Рођена је 17. марта 1906. године, школовала се у Житишту, Темишвару, Великом Бечкереку (Зрењанину), док је музику, језике и сликарство учила у Фрохсдорфу, крај Беча, а потом вајарство у Будимпешти. Са супругом Карлом Барањијем, такође вајарем и керамичарем, излагала је заједнички на многим изложбама у земљи, и широм Европе. Злата Марков Барањи једна је од пионира керамичарске струке у Србији, и једна од првих педагога у овој области – основала је Одсек за керамику у Школи за примењену уметност у Новом Саду, где је преносила знање ученицима све до 1960. године. Добитница је бројних награда од стране домаћих удружења уметника, али и иностраних – њен рад је награђен сребрном медаљом 1968. и 1969. године у Бриселу, на изложби Уметност Европе, за скулптуре Живот тече даље, односно Јесење сунце. Добитница је и Октобарске награде града Новог Сада, 1969. године.
Од 1982. године, у Народном музеју Зрењанин чува се легат Злате Марков Барањи, који је формиран услед поклона њених вајарских и керамичарских дела, и мањег броја радова њеног супруга. Преминула је 15. марта 1986. године у својој 80 години. Урна са посмртним остацима уметнице положена је у породичној гробници Маркових у њеном родном Житишту.
