Након прве поставке у простору „Атријум” галерије Библиотеке града Београда, у петак, 26. септембра у Салону Народног музеја Зрењанин, са почеком у 19 часова, свечано ће бити отворена изложба „ANIMALIA et POPULUS – животиње и људи – суживот посведочен археолошким записом”.
Поводом Године археологије 2025, изложба је уприличена са циљем да се широј и стручној јавности презентује археолошка грађа која приказује разнолику фауну, тј. предмете са мотивима животиња приказаних верно или стилизовано, у различитој форми (посуђе, теракоте, накит, новац, мозаици…), материјалу (глина, камен, кост, ћилибар, метал..) и који су коришћени у дугом временском периоду, од мезолита до позног средњег века. Археолошки налази пружају нам сведочанства на основу којих, на нашем простору, мотиве животиња у материјалној култури можемо пратити од праисторијског раздобља мезолита, из ког потиче посебно значајни налаз прве монументалне риболике скулптуре, откривене у оквиру културе Лепенског Вира у Ђердапској клисури.
Изложба представља резултат сарадње више музејских и научних институција у Србији као и бројних стручњака. Аутор и идејни творац изложбе је Дивна Гачић.
Кроз историју човечанства животиње су задовољавале неке од основних људских потреба – биле су извор хране, о чему сведоче бројни остаци животињских костију пронађени на археолошким локалитетима. На основу археолошких налаза можемо пратити како су људи развијали специфичне односе са животињама, од примарног риболова и лова, у потрази за храном, потом доместикације/припитомљавања (међу првима коза, овца, говече, свиња) и стварања стратегија за узгој и коришћење животињских ресурса у људској привреди (важан извор сировина, за орање, сакупљање жетве, превоз…), у војне сврхе, за игру и забаву, па све до симболичке улоге у људској култури.Својом снагом и лепотом животиње су биле инспирација и узор за израду бројних предмета, од оних за свакодневну употребу до оних којима су придавана разна тотемска, симболичка и култна значења (нпр. честе су представе бика које се доводе у везу са култом плодности). Неки предмети више, а неки мање, представљају верну копију живог узора, а њихов изглед зависио је од врсте материјала од ког су израђени, саме фунције предмета, а пре свега од вештине и уметничке слободе мајстора/уметника. Често су то била права уметничка дела.
За неке животиње постоји континуитет симболичког значења још од праисторије, јер су људи тежили особинама које дате животиње поседују (оданост пса, снага вола, храброст лава, мудрост сове, оштровидост сокола…), а неке од њих су имале важну улогу у рођењу, животу и смрти човека.
Изложба ће публици у Зрењанину бити доступна до 27. октобра 2025. године. Надлежан у Народном музеју Зрењанин је Александар Шаламон, виши кустос-археолог.
