FacebookTwitter

 
 
lat | cir | eng

NARODNI MUZEJ ZRENJANIN

Pripremni radovi za Spomen-sobu Ljubice Tapavički u školi „Svetozar Marković Toza“ u Tarašu

Saradnja izmedju osnovne škole „Svetozar Marković Toza“ iz Taraša i zrenjaninskog Muzeja započela je 2016. godine kada je usledio poziv učitelja i nastavnika povodom stručne pomoći konzervatorske službe Muzeja radi očuvanja i restauracije skulptura i crteža koji su dospeli u školu nakon prodaje kuće akademske vajarke Ljubice Tapavički u Tarašu. Skulpture i crteži iz kuće preneseni su u školu koja je došla na ideju da napravi spomen-sobu pomenutoj umetnici, dok je stručnošću i dobrom voljom Konzervatorsko-restauratorske službe zrenjaninskog Muzeja spaseno od propadanja oko 10 skulptura, bista i portreta. Naročito se ističe gipsani predložak za skulpturu „Prelja“ koja se nalazi na platou između Rimokatoličke katedrale i Gradske biblioteke u Zrenjaninu.
Tokom maja meseca 2017. godine održane su radionice konzervacije koje su realizovali konzervatori Narodnog muzeja Zrenjanin u školi u Tarašu prilikom kojih su učenici bili uključeni u proces konzervacije predmeta. Učesnici radionica pokazali su veliku zainteresovanost za konzervatorski rad čime je i postignut cilj, a to je podizanje svesti kod dece o očuvanju umetničke baštine za buduća pokoljenja.
Formiranje spomen-sobe posvećene Ljubici Tapavički u školi u Tarašu jedan je od koraka ka očuvanju zavičajne kulturne baštine. Nove generacije koje stasavaju u ovoj školi imale bi kontinuiranu edukaciju o značaju čuvanja i prezentovanja umetničkih dela.
Sadašnja zgrada osnovne škole sagrađena je i puštena u rad 1969. godine, a nosi ime narodnog heroja Svetozara Markovića - Toze koji je rođen u Tarašu. Nastava se i danas odvija u istoj zgradi, opremljenoj digitalnom učionicom, sportskim terenom i adaptiranom salom za fizičko vaspitanje. Učenici učestvuju u kreativnim i terenskim radionicama u pripremi lokalne  manifestacije „Dan taraških roda“. Škola neguje sećanje na vajarku Ljubicu Tapavički organizujući susrete učenika i umetnika koji vode poreklo iz Taraša ili žive u selu. Danas je škola izdvojeno odeljenje elemirske škole, ali broj novorođene dece daje nadu da će se selo podmladiti i da će se broj dece u školi povećati.
 
Ljubica Tapavički (1925-2006) pripada generaciji naših posleratnih vajara. Rođena je u Tarašu, pohađala je gimnaziju u Zrenjaninu, a završila Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Sretena Stojanovića i Ilije Kolarovića. Na istoj akademiji je okončala i postdiplomske studije. Više od dve decenije radila je kao likovni pedagog. Iako je živela u Beogradu ostala je čvrsto vezana za zavičaj. U Tarašu je imala svoj drugi dom i tu je provodila najlepše dane. Vezanost za rodni kraj je posebno iskazala 1982. godine kada je Zrenjaninu poklonila dvadeset svojih radova. Poklon se čuva u zrenjaninskom Narodnom muzeju i delom je izložen na stalnoj postavci. Izradila je i niz spomen-bista u Beogradu, Zrenjaninu, Smederevskoj Palanci, Tarašu, Melencima, Elemiru... Posebna specijalnost bili su joj sitna plastika, medalje i plakete u kojima preovlađuju stari banatski motivi ispunjeni preljama, pastirima... Dobila je treću nagradu za medalju „Zlata“ u Parizu 1967. nakon čega joj je Klub francuske medalje u Parizu umnožio nagrađenu medalju u 150 primeraka. Godine 1977. isti Klub joj je umnožio plaketu „Prelje“ u 60 primeraka.