У Салону Народног музеја Зрењанин у петак, 21. октобра 2022, са почетком у 19 часова биће свечано отворена изложба под насловом „Уметнице стакленог сјаја: Јања Пађен и Јелена Матејић Тарас”. Изложба представља публици радове две уметнице различитог сензибилитета које спаја љубав према крхкости и прозирности стакла, али и снази везе коју пружа метал. Обе уметнице активно користе технику витража (и тифанија), која их је довела до стварања сопственог и препознатљивог израза. На изложби ће бити представљени различити употребни предмети попут витража, огледала, висуљака за прозоре, сатова, накита и др.
Изложба „Уметнице стакленог сјаја: Јања Пађен и Јелена Матејић Тарас”, чији је аутор Дејан Воргић, кустос Збирке примењене уметности НМЗ, својеврсни је анекс изложби „Чешко пресовано стакло у огледалу” којом Народни музеј Зрењанин обележава Међународну годину стакла. Техника витража у граду на Бегеју је присутна од последњих деценија 19. века па све до данас. Током времена мењала је своју форму, облик и стилске карактеристике прилагођавајући се историјским приликама, али и социјалним и друштвеним околностима.
О ауторкама:
Зрењанинка Јања Пађен (1964) завршила је тромесечни курс примењене технике витража (тифани), курсеве за израду сребрног и златног накита и скулптуру у керамици у Израелу. Од 1995. ради уникатне предмете и ствара бајковити свет инспирисан живим светом из природе, свакодневно освајајући нове технике, материјале и начине изражавања, као што су овладавање емајлом на бакру, мозаичким техникама, фузијом стакла (2014) и др. Истраживачки дух водио ју је ка стварању бренда „Стаклене искре” и регистровању уметничке радионице (2013). Добитник је сертификата за старе и уметничке занате „Отворена шака”, које додељује Министарство привреде. Активан је сарадник Српског Народног позоришта из Новог Сада за које израђује костимографске детаље. Учествовала је у више хуманитарних акција и водила бројне радионице обучавајући децу и одрасле техникама, као што су витраж, мозаик и израда накита.
Јелена Матејић Тарас (1975) је завршила средњу Школу за дизајн у Београду. Иако по професији графички дизајнер активно се посветила старом уметничком занату – израдом витража. Основу технике учила је у радионици Марије Ковач (Бел Арт) из Београда, али до надоградње и усавршавања долази самосталним путем, стварајући притом сопствени стил. За двадесет година активног рада извела је више десетина витража од којих су бројни уграђени у пословне и стамбене ентеријере. Највећи изведени витраж за приватну кућу у Србији има површину од 11 квадратних метара. Поред класичног витража израђује и употребне предмете као што су различити расветни елементи, декоративне кутије, крстови и кандила, накит и др.
