У Малом салону Народног музеја Зрењанин у понедељак, 18. априла 2022. године у 19 часова свечано ће бити отворена изложба посвећена академику Матији Бећковићу под називом „Матија”. Ауторка изложбе је Драгана Типсаревић, библиотекар саветник и дугогодишња директорка Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” у Краљеву. Публици на отварању, поред ауторке изложбе, обратиће се и чувени академик Матија Бећковић, а стихове његових песама интерпретираће народни гуслар Радован Пековић.
Поставка је настала 2016. године поводом музичко-сценског догађаја „Гусле славе Матију”, који је у Краљеву организовало Друштво гуслара „Жича” и Удружење „Класична традиција”. Изложба је у међувремену допуњавана и обишла је неколико градова у Србији, а обухвата 33 паноа на којима се хронолошки могу пратити две биографије. У првој се говори о његовом рођењу, детињству, школовању, младости, сусретима, пријатељствима, путовањима, док се у другој биографији све тражи. Она представља велелепну песничку творевину која започиње 1957. објављивањем прве песме у листу „Млада култура”, а завршава се, само за сада, најновијом књигом „Онамо намо : портрети и песме”, у издању Вечерњих новости.
Хронолошку биографију прате фотографије из Бећковићевог детињства, школовања, слике мајке Зорке Таушан и оца Вука кога је прерано изгубио. Отац је био краљевски официр пореклом из Црне Горе и службовао је у Београду, Петроварадину и Сенти, где је упознао Матијину мајку. Тамо се Матија родио 29. новембра 1939. године.
„Родио сам се у Сенти. Другу годину живота провео сам у Новом Саду, одакле је рат спровео моје родитеље и мене у Црну Гору, у село Веље Дубоко. Тако су у козји рог црногорских врлети доспели и Сента и Стара Кањижа и Нови Сад и Матица српска и Змајова – као мала далека сунца на мапи мог детињства. У Вељем Дубоком сам био једини који није рођен у Вељем Дубоком и који је то имао написмено. У школском дневнику није ни уписивано где су рођени други ђаци, то се подразумевало. Само је за мене писало „рођен у Сенти”. То је била моја издвојеност. Међу вршњацима у селу сам био једини који је видео град. Не помишљајући да признам да се ничега не сећам – а ко би ми и веровао да се тако нешто може и заборавити – описивао сам град у коме сам се родио онако како сам га измишљао. То је била моја прва креација.”
На изложби публика може пропратити и Бећковићеве лирске записе о Косову као најскупљој српској речи, о Хиландару као најдоњем камену нашег постојања, о кнезу Лазару, о нашим ћеранијама, о хлебу и језику, о томе да је књига била на почетку, па ће бити и на крају, о гуслама које славе српство.
Поставка ће у Малом салону Народног музеја Зрењанин бити отворена до 10. маја 2022. године, а Бојана Петраш, виши дипломирани библиотекар Народног музеја Зрењанин, надлежна је за ову изложбу.
