FacebookTwitter

lat | cir | eng

NARODNI MUZEJ ZRENJANIN

Ćilim

Kolekcija ćilima Etnološkog odeljenja Narodnog muzeja Zrenjanin broji tačno 100 ćilima. Od ovog broja 70 su srpski a 30 rumunski ćilimi.

Za pojavu i razvoj banatskog ćilimarstva presudnu ulogu imala su dva faktora – razvijeno stočarstvo i klimatski uslovi. Pored toga, naturalna proizvodnja tokom 18. i 19. veka bila je toliko razvijena da je seosko stanovništvo sve svoje potrebe podmirivalo u sopstvenoj organizaciji. Znanju i umešnosti u tkanju polagala se velika pažnja. Po selima su postojale žene vične davanju obrazaca po kojima se tkalo. Motivi se nisu u potpunosti prenosili već je svaka tkalja unosila u tkanje svoja shvatanja, znanje i umeće, što je za posledicu imalo bogatstvo u ornamentici i tipologiji motiva.

Ćilim je predstavljao jedan od najluksuznijih delova tekstilnog pokućstva – u seoskim kućama njime su prekrivani kreveti i sto u svečanoj, prednjoj sobi. Kao takav, činio je važan deo devojačkog miraza. Pored ukrasne, ćilim je imao važnu ulogu i u običajnom životu: on se darivao svatovima, njime su kićeni kumovski konji, prostiran je tokom crkvenog venčanja mladencima pod noge, korišćen je za opremanje odra pokojnika…

Da su ćilimi bili cenjeni i traženi kao proizvodi, govori u prilog činjenica da su se u Zrenjaninu krajem 19. i početkom 20. veka tkali čuveni Torontalski ćilimi koji su bili visoko cenjeni na evropskom tržištu. U ovom periodu je torontalska Tkačka industrija bila u velikom zamahu, osnovana su razna Udruženja za domaću radinost i umetničke zanate, da bi 1884. godine bila osnovana i prva Tkačka škola. Ćilimi rađeni u Tkačkoj školi bili su zapaženi na raznim lokalnim, ali i svetskim izložbama. Tako su Torontalski ćilimi bili predstavljeni na izložbama u Budimpešti, Beču, Barseloni, Briselu, Segedinu i Pečuju. Na svim izložbama bili su visoko cenjeni, šta više u Budimpešti su svi ćilimi bili i rasprodani. Upravo ovako razvijena i kvalitetna tkačka proizvodnja bila je jaka osnova da se u gradu već 1894. osnuje i fabrika tepiha.

Ćilim, Zrenjanin, kraj 19. veka

Srpski ćilim izatkan od kudelje kao osnove i vune kao potke, tehnikom klečanja. Sastavljen je iz dve pole. Predmet ima izdeljenu površinu. Po prisutnim bojama, načinu tkanja i ornamentici može se zaključiti da ga je radila tkalja po ugledu na torontalski ćilim. Okrajnicu ukrašava prepoznatljiva tradicionalna ornamentika predstavljena u vidu cvetne lozice. Međutim, u belom polju su prisutni motivi nastali pod uticajem tkačke škole. Samo kolo je u obliku romba, crvene boje, uokvireno zupčastom prugom u ljubičastoj, žutoj i plavoj boji. Ukrašeno je sa dva stilizovana lista i četiri monograma E. Predmet sa sve četiri strane ima rese od neupredene vune, u bojama koje su prisutne i na samom predmetu.