Стална поставка ПРИРОДЊАЧКОГ ОДЕЉЕЊА Народног музеја Зрењанин данас је смештена на другом спрату Музеја. Састоји се из три целине: диорамског приказа живог света Баната, тродимензионалне поставке фосилних остатака из палеонтолошке збирке и поставке дермопластичних препарата птица. Диорамски приказ је савремен начин излагања.  Дермопластични препарати – препариране животиње изложене су у простору који је уређен тако да представља њихова природна станишта. Оваквим начином презентације добија се утисак тродимензионалности и природног окружења изложених експоната. При одабиру експоната за излагање, акценат је стављен на оне животиње ишчезле или су угрожене и веома ретко се срећу на нашим теренима.

Основна  идеја палеонтолошке поставке је била да се фосилни остаци изложе у три димензије. Фосилизивана лобања и кљове мамута Маммутхус примигениус и степског бизона Бисон присцус, постављене су у простору како би се приближно дочарала природна величина ових врста. Остале кости скелета мамута, степског бизона и џиновског јелена Цервус мегацерос, постављене су на тло у земљи, како би се приказао и изглед самог места на коме су пронађене. Процењује се да је старост ових фосилних остатака између 10 000 и 30 000 година. Дермопластични препарати птица изложени су као посебан сегмент поставке, који приказује основне карактеристике и значај ове класе животиња. Подељене су у неколико сегмената: Грабљивице, Пловуше, Родарице, као и птице из две значајне поклон-збирке дародавца Емила Гладића из Кумана и Владимира Омчикуса из Перлеза

АРХЕОЛОШКО ОДЕЉЕЊЕ својим фондом спада међу најбогатије збирке у Србији. Концепција сталне поставке заснива се на хронолошком представљању од најстаријег временског периода 6.400 године пре наше ере до средњег века и обухвата следеће епохе: неолит – старчевачка, винчанска, потиска култура, енеолит, бронзано доба, римско-провинцијска култура, сарматска култура, сеоба народа и средњи век (XИИ-XИИИ век). На поставци је изложено преко 500 експоната.

ИСТОРИЈСКО ОДЕЉЕЊЕ

Стална поставка збирки старије и новије историје смештена је у три просторије, као и у нишама у ходнику, на другом спрату Народног музеја Зрењанин.

На поставци “Старије историје” Народног музеја Зрењанин изложено је преко 180 музеалија. На њој се налази низ раритетних предмета велике вредности, као што су оригинална царска повеља Фердинанда I из 1847. године, којом се одобрава Паулу Плајцу отварање прве штампарије у граду, као и неке од првих публикација из те штампарије. Такође, ту је и препис повеље царице Марије Терезије из 1769, којом је регулисан друштвено-економски живот у ондашњем Бечкереку, а која је била предуслов да ово насеље стекне статус града. Затим, у овој поставци су и добро очувани примерци мачева из 13. и 14. века, више од десет комада хладног и ватреног оружја из Kолекције оружја барона Федора Николића из Рудне (данас место у Румунији), брата од тетке кнеза Михаила Обреновића. На поставци се налазе и две изузетно очуване тврђавске или бродске пушке из 19. века рађене по систему Паулија из 1812, касније усавршене од стране француског пушкара Робера, као и двобојска гарнитура из 19. века произведена у Лијежу. Ту је и оригинална застава Торонталске жупаније из времена Јосифа II и Марије Терезије, као и уметничка слика патријарха Јосифа Рајачића. Иначе, Збирка старије историје поседује још неколико уметничких слика, које се чувају у депоу Историјског одељења. То су портрети двојице војвода: Стевана Шупљикца и Стевана Петровића Книћанина. На сталној поставци изложено је и неколико примерака Вохенблата (Wochenblatta), локалног листа на немачком језику који је излазио од 1851. године.

Стална поставка “Новије историје” смештена је у две просторије у којима је кроз економски, друштвени, политички и културни живот приказана прошлост нашега града и шире околине данашњег средњег Баната у периоду од 70-их година 19. па до средине 20. века. Она се састоји од тродимезионалних предмета, оригиналних докумената (или њихових факсимила и фотокопија), уметничких слика, фотографија и другог материјала. Иначе, на овој сталној поставци изложено је преко 170 музеалија. У њеној првој просторији налазе се предмети, документа, фотографије, уметничке слике и друго, који се односе на период од 70-их година 19. века па све до почетка Другог светског рата. Ова поставка, између осталог, приказује заставе неколико сталешких и друштвених организација и удружења као што су СОКО и СКАУТИ, а прави раритет представља застава Обласног одбора Јадранске страже, коју је даровао и чији је кум био Михајло Пупин. Уз заставу иде и лента, на којој пише да је кум заставе овај великан светске науке. Изузетан значај и вредност у овој поставци имају слике Васе Ешкићевића, званичног сликара Прве српске армије у Великом рату. Једна, која је настала 1920. године и приказује повлачење српске војске и збега српског народа преко Албаније новембра и децембра 1915. године, изложена је у поставци, док се друга, „Патрола српске војске у албанским беспућима“, настала 1916. године, налази у депоу Историјског одељења. Значајан експонат представља и глава краља Петра I, са споменика откривеног 1. децембра 1928, аутора Рудолфа Валдеца, вајара из Загреба, који су Немци срушили 1941. године. На истој поставци су изложени и оригинална фотографија добровољаца у српској војсци 1916-1919, са потписима истих, снимљена у Карансебешу (у данашњој Румунији) на којој је и добровољац, каплар Кузман Поповић из Неузине, као и његов дневник.

У другој просторији изложене су музеалије које се односе на период од 1941. до 1945. године, односно период Другог светског рата у тадашњој Југославији, Србији, Војводини с акцентом на средњем Банату. Поставка “Новије историје”, поред неколико раритета садржи и један уникат – кутијицу од хлеба у облику срца, коју је Михаило Миша Табороши, направио за своју девојку, у окупаторском Концентрационом логору у тадашњем Петровграду, 1943. или 1944. године. На овој поставци се налази и макета поменутог логора, који је постојао од 1942. до 1944. у нашем граду, и који је био најстрашнији симбол страдања учесника ослободилачке, антифашистичке борбе у Другом светском рату на овим просторима. Поставка садржи многобројна документа, летке и плакате од значаја за поменути период.

Стална поставка Збирке историје спорта или такозвана Соба спорта садржи око 1.000 експоната, као што су: спортски реквизити и опрема, одличја са такмичења (оригинали и одливци), трофеји и признања (углавном од метала и хартије), који су додељени бројним спортским колективима у нашем граду, првацима у разним спортским дисциплинама, али и многим појединцима, државним репрезентативцима и рекордерима. На овој поставци посебно су значајни трофеји и признања које су неки наши спортски колективи и појединци освојили на различитим југословенским, европским и светским првенствима. Посебан акценат на сталној поставци Собе спорта је на Олимпијском покрету. Зрењанин је дао првог директора модерних олимпијских игара др Ференца Кемења, а наши суграђани су на неколико Олимпијада освојили укупно 23 медаље. Такође, ова поставка поседује и групне и појединачне фотографије многих клубова и појединаца из разних спортских грана, који су постојали у нашем граду и Средњобанатском округу. Ту су и бројна документа о спортистима и спортским догађајима свих нивоа, од градских такмичења до олимпијада.Такође, Збирка историје спорта садржи још мноштво експоната (преко 4.000), који се не налазе у поставци услед недостатка простора али се чувају у депоу Историјског одељења. Соба спорта налази се на првом спрату Народног музеја Зрењанин.

Збирка ликовне уметности – стална поставка

Збирка ликовне уметности је представљена на првом спрату Народног музеја Зрењанин заузимајући осам засебних просторија, али и допуњујући собе у којима су представљени експонати из других музејских одељења. Збирка ликовне уметности броји око 1500 предмета и својеврсни је пресек свега онога што се на уметничком плану збивало у Војводини и шире, са посебним акцентом на средњи Банат у периоду од XVIII до краја XX века. Највреднији део тог ликовног опуса налази се на сталној поставци.

У периоду од 2013. до 2015. године, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, Народни музеј Зрењанин је реализовао реконструкцију сталне поставке Збирке ликовне уметности. У двема просторијама су представљени експонати из 18. и 19. века, радови тзв зографа; домаћих, углавном анонимних сликара, али и оних који су стварали у духу класицизма, бидермајера и романтизма. Галерија портрета испуњава већи део поставке 19. века, а њихови аутори су: Никола Алексић, Константин Данил, Ђура Јакшић, Новак Радонић, Павле Симић, Стеван Тодоровић…

Поставка дела из 20. века приказује ауторе који учествују у рађању српске модерне уметности, али и оне који доследно и даље задржавају ликовне карактеристике академског реализма. Посебну пажњу тако скрећу „Весели Банаћани“ Стевана Алексића, портрети краља Петра и краља Александра Карађођревића које је насликао Урош Предић, портрет Софије Сојке Јовановић, једино дело Паје Јовановића које чува зрењанински музеј. Актови и портрети даровитог и помало заборављеног минхенског студента Александра Секулића могу се видети једино на сталној поставци Народног музеја Зрењанин, уз које су изложени радови Васе Поморишца, а међу њима и онај за који је овај сликар својевремено добио сребрну медаљу Париског салона. Рађању модерне уметности у Зрењанину, допринели су тзв. „Великобечкеречки импресионисти“ који су такође представљени са неколико радова и то управо уз великане наше модерности Саву Шумановића, Јована Бијелића, Ивана Радовића и Зору Петровић.

У три просторије су смештени легати који се воде у оквиру Збирке ликовне уметности: Паулине Сударски, Уроша Предића, Тивадара Вањека, Јаноша Ајха, Фридерике Бенде, Злате Марков-Барањи и Љубице Тапавички. Међу њима Легат Уроша Предића свакако заузима посебно место. Реч је о београдском атељеу у којем је наш чувени сликар провео последње деценије свога живота, и након смрти готово целокупан инвентар тог простора је доспео у наш музеј.

Стална поставка Збирке ликовне уметности је данас садржајан простор конципиран тако да одговори музеолошким принципима и завичајном карактеру, са циљем да представи најбољи део ликовног фонда који Народни музеј Зрењанин баштини.

Збирком ликовне уметности руководи Оливера Скоко, виши кустос-историчар уметности.