Стална поставка ПРИРОДЊАЧКОГ ОДЕЉЕЊА Народног музеја Зрењанин данас је смештена на другом спрату Музеја. Састоји се из три целине: диорамског приказа живог света Баната, тродимензионалне поставке фосилних остатака из палеонтолошке збирке и поставке дермопластичних препарата птица. Диорамски приказ је савремен начин излагања.  Дермопластични препарати – препариране животиње изложене су у простору који је уређен тако да представља њихова природна станишта. Оваквим начином презентације добија се утисак тродимензионалности и природног окружења изложених експоната. При одабиру експоната за излагање, акценат је стављен на оне животиње ишчезле или су угрожене и веома ретко се срећу на нашим теренима.

Основна  идеја палеонтолошке поставке је била да се фосилни остаци изложе у три димензије. Фосилизивана лобања и кљове мамута Маммутхус примигениус и степског бизона Бисон присцус, постављене су у простору како би се приближно дочарала природна величина ових врста. Остале кости скелета мамута, степског бизона и џиновског јелена Цервус мегацерос, постављене су на тло у земљи, како би се приказао и изглед самог места на коме су пронађене. Процењује се да је старост ових фосилних остатака између 10 000 и 30 000 година. Дермопластични препарати птица изложени су као посебан сегмент поставке, који приказује основне карактеристике и значај ове класе животиња. Подељене су у неколико сегмената: Грабљивице, Пловуше, Родарице, као и птице из две значајне поклон-збирке дародавца Емила Гладића из Кумана и Владимира Омчикуса из Перлеза

АРХЕОЛОШКО ОДЕЉЕЊЕ својим фондом спада међу најбогатије збирке у Србији. Концепција сталне поставке заснива се на хронолошком представљању од најстаријег временског периода 6.400 године пре наше ере до средњег века и обухвата следеће епохе: неолит – старчевачка, винчанска, потиска култура, енеолит, бронзано доба, римско-провинцијска култура, сарматска култура, сеоба народа и средњи век (XИИ-XИИИ век). На поставци је изложено преко 500 експоната.

ИСТОРИЈСКО ОДЕЉЕЊЕ чине збирке старије и новије историје, као и Соба историје спорта.

Збирка новије историје сталне поставке приказује прошлост нашег завичаја од последње четвртине XИX века до краја прве половине XX века кроз економски, друштвени, политички и културни живот. Поставка се састоји од оригиналног материјала: уметничких слика, тродимензионалних предмета, оригиналних докумената (или њихових факсимила и фотокопија), фотографија и другог материјала

Збирка старије историје обухвата и приказује период од почетка XИВ века, од настанка града, до друге половине XИX века. На поставци се може видети оригинални препис Повеље Марије Терезије из 1769. године, којом се у ондашњем Бечкереку регулише читав друштвено-економски живот, а која је била предуслов да би Бечкерек стекао статус града. Везано за културни развој града значајна је изложена Повеља из 1847. године којом се одобрава оснивање штампарије у Великом Бечкереку. Изузетно место у поставци заузимају добро очувани примерци мачева из XИ-XИИ века, украсни предмети, печати, оригинална застава Торонталске жупаније и ватрено и хладно оружје из XВИИИ и XИX века.

Соба историје спорта приказује историјат спорта у нашем граду од краја XИX века до данас. Посебан акценат је стављен на олимпијске игре где је учествовало (тренери, судије и играчи) 39 наших суграђана. Нјих десеторо освојило је укупно 16 медаља од тога 6 златних, 3 сребрне и 7 бронзаних. Поставка Собе спорта обухвата око 300 предмета – спортске реквизите и опрему, одличја са такмичења – оригинале и одливке, признања заслужним спортистима и спортским радницима, као и документа и фотографије спортиста и спортских догађаја свих нивоа – од градских такмичења до олимпијада.

Збирка ликовне уметности – стална поставка

Збирка ликовне уметности је представљена на првом спрату Народног музеја Зрењанин заузимајући осам засебних просторија, али и допуњујући собе у којима су представљени експонати из других музејских одељења. Збирка ликовне уметности броји око 1500 предмета и својеврсни је пресек свега онога што се на уметничком плану збивало у Војводини и шире, са посебним акцентом на средњи Банат у периоду од XVIII до краја XX века. Највреднији део тог ликовног опуса налази се на сталној поставци.

У периоду од 2013. до 2015. године, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, Народни музеј Зрењанин је реализовао реконструкцију сталне поставке Збирке ликовне уметности. У двема просторијама су представљени експонати из 18. и 19. века, радови тзв зографа; домаћих, углавном анонимних сликара, али и оних који су стварали у духу класицизма, бидермајера и романтизма. Галерија портрета испуњава већи део поставке 19. века, а њихови аутори су: Никола Алексић, Константин Данил, Ђура Јакшић, Новак Радонић, Павле Симић, Стеван Тодоровић…

Поставка дела из 20. века приказује ауторе који учествују у рађању српске модерне уметности, али и оне који доследно и даље задржавају ликовне карактеристике академског реализма. Посебну пажњу тако скрећу „Весели Банаћани“ Стевана Алексића, портрети краља Петра и краља Александра Карађођревића које је насликао Урош Предић, портрет Софије Сојке Јовановић, једино дело Паје Јовановића које чува зрењанински музеј. Актови и портрети даровитог и помало заборављеног минхенског студента Александра Секулића могу се видети једино на сталној поставци Народног музеја Зрењанин, уз које су изложени радови Васе Поморишца, а међу њима и онај за који је овај сликар својевремено добио сребрну медаљу Париског салона. Рађању модерне уметности у Зрењанину, допринели су тзв. „Великобечкеречки импресионисти“ који су такође представљени са неколико радова и то управо уз великане наше модерности Саву Шумановића, Јована Бијелића, Ивана Радовића и Зору Петровић.

У три просторије су смештени легати који се воде у оквиру Збирке ликовне уметности: Паулине Сударски, Уроша Предића, Тивадара Вањека, Јаноша Ајха, Фридерике Бенде, Злате Марков-Барањи и Љубице Тапавички. Међу њима Легат Уроша Предића свакако заузима посебно место. Реч је о београдском атељеу у којем је наш чувени сликар провео последње деценије свога живота, и након смрти готово целокупан инвентар тог простора је доспео у наш музеј.

Стална поставка Збирке ликовне уметности је данас садржајан простор конципиран тако да одговори музеолошким принципима и завичајном карактеру, са циљем да представи најбољи део ликовног фонда који Народни музеј Зрењанин баштини.

Збирком ликовне уметности руководи Оливера Скоко, виши кустос-историчар уметности.