Оснивање Музеја и његов развој до 1918. године

Прецизно време оснивања Народног музеја Зрењанин не може се са сигурношћу утврдити. Све до средине шездесетих година прошлог века владало је општеприхваћено мишљење о 1911. као години његовог настанка; она је као таква навођена у практично свим званичним музејским документима – извештајима о раду, упитницима, анкетама Министарства културе и просвете, статистичким листовима итд., као и у завичајној литератури. Аргументација за такав став потицала је из изјава и сведочења самих музејских радника који су за време Другог светског рата, па и касније, педесетих година, били активни у раду ове установе.

Међутим, средином шездесетих, ствари се мењају и као година оснивања Музеја почиње да фигурира 1906, која одмах бива прихваћена и временом постаје општеважећа, без озбиљнијег довођења у питање. Сходно том новом ставу, који је изнео и заговарао кустос-археолог Радован Радишић за потребе монографије Зрењанин, у периоду који је уследио су и чињени напори да се обележе различити музејски јубилеји – тако је нпр. 1976. постојала идеја о писању музејске монографије поводом 70 година постојања ове куће; Музеј је 1996. добио Награду града Зрењанина обележавајући девет деценија постојања и рада, да би десет година касније (случајно или намерно) – стекао и престижно признање Михаило Валтровић као најбољи музеј у Србији.

Ипак, дилема око тачне године оснивања је опстала до дан-данас, при чему постоје озбиљни аргументи који иду у прилог и једног и другог поменутог становишта. Читаву ствар додатно отежава околност да оснивачки акт Музеја није сачуван (као што је то уосталом случај и са многим другим установама културе у нашој земљи). Ова непријатна дилема временом је разрешена својеврсним компромисом, исказаним кратком формулацијом да је Музеј формиран 1906, а са радом отпочео и за јавност био отворен 1911. године.

Независно од ове недоумице, најисправније је рећи да је оснивање Музеја било процес који је захватио деценију пред избијање Првог светског рата, а који је започет крајем 1902. и почетком 1903. на иницијативу Торонталског мађарског културног удружења (нем. Torontálvármegyei magyar kulturalis egyesület). Његови најистакнутији чланови – састављени листом од високих званичника ондашње Торонталске жупаније и представника градске интелигенције Великог Бечкерека – одржали су састанак почетком 1903. године на ком су донели одлуку о оснивању Музеја и библиотеке Торонталске жупаније. Том приликом су у ту сврху формирали једну ужу комисију – одбор и именовали Антала Штрајтмана (мађ. Streitmann Antal), наставника цртања у великобечкеречкој гимназији, за повереника за скупљање предмета за музеј. Врло брзо, акција на формирању музејске збирке је дала запажене резултате и у читав подухват су се укључиле и саме жупанијске власти, како би што ефикасније решиле проблем њеног смештаја и финансирања.

Управо у тренутку када се чинило да је званично оснивање Музеја надохват руке, у читаву ствар се уплела политика: смена власти на нивоу читаве Угарске 1905. године отворила је период својеврсне стагнације и застоја у решавању овог питања, иако оновремени извори сведоче о повременим покушајима да се оно коначно приведе крају. С краја прве деценије ХХ века потичу вести о доласцима истакнутих ауторитета из области музеологије и библиотекарства у Велики Бечкерек, који су консултовани око адаптације градског затвора Мункач за потребе смештаја музејских збирки и библиотеке. Међутим, ова идеја никада није реализована, а након поновне смене власти 1910. године, прикупљени предмети су смештени у четири просторије Жупанијске палате (данас зграда Скупштине града Зрењанина), где се о њима бринуо жупанијски архивар Богољуб Алексић. Оваква ситуација је потрајала све до краја Првог светског рата и распада Аустроугарске монархије.     

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja