Изложба „Др Ђорђе Радић (1839 – 1922)

феб 3, 2021

Изложба „Др Ђорђе Радић (1839 – 1922), пољопривредни просветитељ и научник – Пером и делом међу свима највећи”, чији су аутори Драган Драшковић и Оливера Ћосовић, биће отворена у Малом салону Народног музеја Зрењанин од среде 3. фебруара 2021. године. Организатори изложбе су Савез инжењера и техничара Србије, Друштво инжењера Зрењанин и Народни музеј Зрењанин. Надлежни кустос је Владислава Игњатов, кустос-историчар. Изложба ће бити доступна до 2. марта 2021. године.
Улаз је слободан.

У складу са мерама поводом епидемије, број посетилаца је ограничен, обавезно је ношење маски и одржавање растојања од 2 метра.

 О ЂОРЂУ РАДИЋУ

Др Ђорђе Радић (1839 – 1922) рођен је Великом Бечкереку, био је пољопривредни просветитељ и научник, први доктор пољопривредних наука код нас и почасни члан Српске Краљевске академије. Био је први Србин који је на универзитету у Бечу положио докторат из филозофије с пољопривредном расправом. Име Ђорђа Радића је постало познато и потребно Србији, те га је Кнез Михаило Обреновић више пута позивао и ангажовао, први пут 1864. године.

Оснивањем Друштва за пољску привреду 1869. године, др Ђорђе Радић је дошао у Србију и тада започиње нови период његовог живота и рада. Знање које је стекао школовањем, као и практична знања стечена обиласцима и проучавањем пољопривредних достигнућа већине европских земаља (од 1862–1869. обишао је Аустрију, Чешку, Француску, Немачку, Италију, Швајцарску, Холандију и Белгију) стављено је у функцију просвећивања и напретка српског сељака.
О значају и доприносу др Ђорђа Радића у утемељењу српске пољопривреде најбоље говоре његова дела: преко 40 објављених књига и више од 500 објављених чланака, уредништво у листовима Сељак, Тежак, Домаћин, Цветарство, затим чланство у 67 пољопривредних и културних друштава (од којих су три америчка).

Међу његовим бројним научним достигнућима можемо поменути хибридизацију кукуруза коју је започео пре него што је то учињено у САД-у, добијање разних сорти кукуруза и кромпира, као и нових врста поврћа. Заслужан је за производњу првог памука у Угарској, увођење племенитије расе стоке и извођење укрштања. Изводио је огледе са узгојем свилене бубе, а захваљујући њему су и набављене, за оно време, нове справе и алати – гвоздени плугови и вршалице са витлом. Радио је на оснивању пољопривредних школа у Пожаревцу, Даниловграду и Краљеву, обављао послове секретара у Српском пољопривредном друштву и сарађивао са свим релевантним именима пољопривредне науке у Европи и свету.

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja