Izložba grafika profesora Branimira Karanovića „Fosilizacija“

Jan 12, 2022

U ponedeljak, 17. januara 2022. godine, u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin u 19 časova biće svečano otvorena izložba grafika pod nazivom „Fosilizacija“ autora profesora Branimira Karanovića. Nadležni kustos izložbe je Dušan Marinković, viši kustos Narodnog muzeja Zrenjanin.

Branimir Karanović (1950, Beograd) diplomirao je 1974. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Božidara Džmerkovića. Magistrirao je 1976. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Marka Krsmanovića. Od 1974. aktivno izlaže na samostalnim (Beograd, Novi Sad, Zagreb, Rijeka, Ljubljana, Venecija, Solun, Pariz, Prag…) i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Beograd, Krakov, Edinburg, Lisabon, Solun, Njujork, Tuzla, Berlin, Ulan Bator, Pariz, Madrid, Beč, Tokio, Hjuston …).

Nagrade/izbor: Prva nagrada za grafiku Inter-debi, Krakov, 1976; Prva nagrada za crtež na izložbi Jugoslovenski portret, Tuzla, 1979; Veliki pečat Grafičkog kolektiva, Beograd, 1977; Zlatna igla ULUS-a, 1981; Otkupna nagrada Muzeja primenjene umetnosti na Oktobarskom salonu, Beograd, 1992; Nagrada za grafiku na Oktobarskom salonu, Novi Sad, 1993; Nagrada za fotografiju na Oktobarskom salonu, 1997; Velika nagrada ULUPUDS-a na Majskoj izložbi, Beograd, 2003; Aprilska nagrada Skupštine grada Beograda za stvaralaštvo u oblasti likovne i primenjene umetnosti, 2005; Mali pečat grafičkog kolektiva, 2009;
Od 1978. do 1997. profesor fotografije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a od od 1996. profesor fotografije na grafičkom odseku Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Od 2006. Ima zvanje profesora emeritusa na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerzita umetnosti u Beogradu. Bavi se grafikom i fotografijom.

 Deo teksta iz kataloga profesora Aleksandra Palavestre, arheologa:
„Branimir Karanović na svojim grafikama prastarih i modernih antropocenskih fosilizacija postavlja važna, fundamentalna pitanja koja povezuju umetnost, nauke o prošlosti, ali ih čak nadilaze u opštijem filozofskom i biološkom smislu. To su pitanja opstanka. Ona su aktuelna i tiču nas se svakodnevno, sa svakim udahom zagađenog vazduha, nestankom drveta ili planinske reke. Karanovićevi uporedni kvadrati nas podučavaju da smo svi u prirodi povezani, te da smo oduvek i bili, ali nas i upozoravaju na krhkost života i njegovih ostataka. Današnje đubre i nekadašnji fosili nas s Karanovićevih grafika snažno opominju, likovno i moralno. Pitanje je samo da li ćemo shvatiti upozorenje i preispitati sopstvenu definiciju korova.“

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja