Подсећамо да ће у Салону бити актуелна изложба под називом „Отисак града“ која обухвата цртеже Милорада Мише Цветичанина и скулптуре Миодрага Мише Перића. Изложба „Отисак града“ је дијалог два аутора који по сензибилитету одговарају један другом и савршено се допуњују у својој различитости. Поставка је живог карактера и, по природи савремене уметничке праксе, у сталном контакту са публиком.

У Малом салону нашег музеја публика ће моћи да погледа изложбу „Освежавање меморије“ Момира Кнежевића. Аутор је добитник прве награде прошлогодишњег ликовног конкурса „30 пута 30“ који расписује Културни центар Зрењанина у сарадњи са аутором пројекта мр Милутином Мићићем, а поставка обухвата радове настале током 2025. и 2026. године у техници уље на платну.

Улаз је бесплатан. Добро дошли!

Биографија:

Момир Кнежевић рођен је 1949. године у Петровићима (Црна Гора). Од 1966. до 1972. учио је фреско сликарство код Наума Андрића. Дипломирао је 1981. године на Наставничкогм факултету у Никшићу (Црна Гора). Током 1982. и 1983. године студирао је рестаурацију на Академие вýтварнýцх умĕни, Праха (Чешка). Дипломирао је 1986. године на Академији ликовних уметности у Приштини сликарство у класи професора Муслима Мулићија. Током 1986. и 1987. године радио је као асистент-сарадник вајарског атљеа код професора Стевана Лукетића у Загребу (Хрватска). 1987. и 1988. године радио је као асистент-сарадник сликарског атељеа код Еда Муртића у Загребу (Хрватска). 1988. и 1989. године провео је на Ацадемиа де Беллас Артес де Сан Фернандо у Мадриду (Шпанија), као стипендиста шпанске владе за сликарство. Добитник је дванаест награда и похвала за сликарство. Излагао је копије фресака на 13 самосталних изложби у земљи и иностранству.

Излагао је слике на 65 самосталних изложби и више од 350 колективних изложби у земљи и иностранству. Аутор је тридесет осам групних изложби. Био је члан уметничких жирија пет пута. Аутор је два рецензирана практикума из области сликарских техника. Радио је као редовни професор на Факултету уметности у Приштини и на Ликовној академији у Требињу. Члан је Удружења ликвних уметника Србије и Удружења ликовних уметника Црне горе.

Изложба „Отисак града“ је дијалог два аутора који по сензибилитету одговарају један другом и савршено се допуњују у својој различитости.

Кроз дугу уметничку праксу, иако из две генерације између којих зјапи кратер дисконтинуитета, аутори, који су по образовању и намери вајари, преиспитују теме свакодневног живота, и кроз својствени ликовни језик мапирају пулс једног града. Предимензионирани детаљи урбаног живота и пренаглашени цртачки акценти свакодневних стаза немог посматрача дневних догађаја отварају простор за размишљање и дебату. У распону од наизглед неконтролисаног асемичног цртежа и експресивне експлозије линија Мише Цветичанина, до колоритне, суреалне скулптуралне контроле неспојивих материјала Мише Перића, назире се јасно питање где престаје цртеж а почиње објекат – скулптура. Дијалог је видљив у сталном супротстављању опипљивог/материјалног до претпоставке чулног.
У сенкама цртежа и животу скулптуре иза скулптуре оставља се простор за непредвидиво. Поставка је живог карактера и по природи савремене уметничке праксе у сталном је контакту са публиком. Поставка ће у Салону Народног музеја Зрењанин трајати до почетка октобра 2026. године.

Биографије:

Милорад Миша Цветичанин (Нови Сад, 1948) завршио је Гимназију и Вишу педагошку школу – ликовни смер у Новом Саду. Вајарство је дипломирао на Академији Уметности у Новом Саду. Излаже на групним изложбама у земљи и иностранству. Члан је СУЛУВ-а и Ликовног круга. Оснивач је ВИВ АРТ-а, уметничке радионице која се бавила дизајном ентеријера и просторним инсталацијама – скулптуром, од метала и стакла. Ради на Петроварадинској тврђави, Лагум атеље број 18А.

Миодраг Перић рођен је у Новом Саду 1971. године. Дипломирао је на Академији Уметности у Новом Саду, вајарски департман 1997. године. Мастер рад одбранио је 2024. на катедри за вајарство, просторну пластику и медаљарство код ванредног професора Ђорђа Арнаута, на Академији Ликовних Уметности у Требињу. Члан је СУЛУВ и ЕАА Еуропеан Артистс Ассоциатион. Излагао је на многобројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству.

Властимир Гаврик (1928–2008) био је светски познат и награђиван, један од најистакнутијих наших филмских и телевизијских сценографа. Гаврик је учествовао у реализацији сценографија за 84 домаћа и инострана дугометражна играна филма, као и за 12 играних телевизијских серија (укупно 170 епизода, од којих су више од половине инострана остварења). Најшира публика памтиће га по многобројним ТВ серијама, као што су „Срећни људи”, „Породично благо”, „Заборављени” и многе друге. Код филмске публике остаће упамћен по дугометражним остварењима, међу којима је и „Андерграунд” Емира Кустурице. Мало је позната у јавности чињеница да је за сценографију енглеско-америчког филма „Николај и Александра” о страдању руске царске породице за време Револуције 1917. учествовао у деоби Оскара који је 1972. године додељен групи сценографа на челу са чувеним Џоном Боксом.

У најзначајније стваралачке радове Властимира Гаврика, одликоване великим бројем домаћих (три Златне арене) и страних признања сврставају се сценографије за филмове: „Мајстор и Маргарита”, „Дан дужи од године”, „Дервиш и смрт” и „Црвени коњ”. До краја живота се упорно борио за уметничка права, као дугогодишњи председник Академије филмске уметности.

„Снагом имагинације и талента Властимир Гаврик је у филмовима успео да сценографију уздигне до нивоа када ова уметничка компонента филма постаје ослонац његове целокупне драмске сугестије.” – наводи Александра Гаврик у пратећем тексту изложбе.

Александра Гаврик је филмски и тв продуцент и уметница која је настоји да очува сећање на свог оца, сценографа великана светске и југословеснке кинематографије, добитника америчког Оскара и оснивача и председника Академије филмске уметности и науке Србије.

Изложба је до сада гостовала у многим градовима Србије, а зрењанинска публика имаће прилику да је погледа до 27. јула 2026. године.

Гостујућа изложба Музеја афричке уметности „Традиционални мурали Африке“ представља фотографије сликаних, рељефних и мозаичких украса на архитектури – деловима екстеријера и ентеријера кућа и читавих насеобина из различитих делова афричког континента.

Мурали као уметничка форма представљају вековну традицију, а по изузетним ликовним дометима издвајају се остварења уметница народа Игбо (Нигерија), Гурунси (Буркина Фасо и Гана), Ндебеле и Басото (Јужна Африка и Лесото).
Услет климатских услова, мурали су сваке године, после кишног периода, обнављани или наново сликани. Ефемерност мурала није утицала на ликовни програм, уметнички стил или тематику. Напротив, жене-муралисткиње преносиле су своје сликарско умеће с генерације на генерацију и одржавале ову форму уметничке изражајности, континуирано преносећи кроз ететску и семантики призму најзначајније вредности заједнице – као што су врлина, морал, понос, идентитет, духовност.

Изложба ће у Малом салону зрењанинског музеја бити доступна публици до 2. јула 2026. године. Ауторка изложбе је Наташа Његовановић Ристић, виша кустоскиња – историчарка уметности из Музеја афричке уметности, док је надлежна кустоскиња у зрењанинском музеју програмска директорка Ивана Арађан, виша кустоскиња – историчарка уметности.

О монографији:

Основу књиге Примена илустрације у интерпретацији књижевног дела чини одбрањена докторска дисертација на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.

„Др Оливера Урошев Палалић указује на функционалност илустрација анализирајући примере илустрованих књига, као и ученичке импресије пре и после интерпретације […] дела. Ауторка током истраживања прати рецепцију ученика и указује на значај асоцијативног дозивања, проширивања, прожимања, међусобног допуњавања и објашњавања ликовног и литерарног израза. Ваљано одабраним предлошцима, ауторка монографије Примена илустрације у интерпретацији књижевног дела указује на драгоцене примере илустроване интерпретације и истиче њен значај у савременој настави. Предлози одломака за интерпретацију илустрацијом представљају драгоцене примере остварених корелација у којима се одабрани књижевни текстови јављају као изванредно добра илустрација, као естетски доживљај и подстицај младим читаоцима на разноврсне стваралачке активности у настави.”

Из рецензије доц. др Наташа Станковић Шошо, Филолошки факултет у Београду

Биографија:

Оливера Урошев Палалић, рођена је 1975. године у Зрењанину, где ради као професор српског језика и књижевности. Школовала се у Зрењанину и Новом Саду, те стекла наставно и научно звање.

2016. године у оквиру стручног усавршавања и напредовања у школи, стекла је звање педагошког саветника, а 2018. године – самосталног педагошког саветника. Своје научно интересовање усмерила је на рецепцију књижевних дела ученика у основној школи још од првих научних радова. Докторирала је на студијском програму – Методика наставе на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.
Константно се усавршава, унапређује свој рад, те је један од саветника-спољних сарадника Школске управе Зрењанин. Сарадник је Завода за вредновање, Националног просветног савета и Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ).У оквиру свог професионалног ангажовања учествовала је у реализацији бројних пројеката. Водиља у професионалном раду јој је да је целоживотно учење стил живота. Два пута је освајала републичку награду за најбољу методичку припрему српског језика и књижевности „Проф. др Милија Николић”, Друштва за српски језик и књижевност Србије (2020, 2024). Добитник је признања Покрајинске владе као успешан ментор ученицима који су освајали врхунска остварења на републичким такмичењима. Објављује научне радове у научним часописима и учесник је бројних конференција и конгреса.
Члан је Друштва за српски језик и књижевност Србије и Друштва предметних дидактичара Србије. Удата је и има ћерку Нађу.

У правом ватромету боја и калеидоскопу облика 39 зачинских биљака, смештена је ова комплексна изложба која нас упознаје са биолошким пореклом и историјатом зачина, њиховим утицајем на велика географска открића, политичке и економске успоне и падове. Зрењанинска публика ће имати прилику да сазна више о митовима, предањима и веровањима везаним за зачине, али и о њиховој кључној улози у гастрономији. Маштовита поставка, чији дизајн потписују Ања Марчетић и Биљана Совиљ, има нарочиту миришљаву и тактилну димензију, која омогућава посетиоцу да осети арому и структуру зачинских биљака, како оних егзотичних, тако и оних које расту на тлу наше земље.

Изложба је интерактивна, прилагођена свим узрастима и осмишљена тако да посетиоци могу да доживе биљке свим чулима – да виде, додирну, помиришу и препознају мирисе који су обликовали историју света. Изложбу прати репрезентативни каталог који ауторски потписују др Урош Бузуровић и др Александра Маран Стевановић.

Поставка „Биљка као зачин. У царству боја, мириса и укуса“ ће у Салону зрењанинског музеја бити доступна посетиоцима до краја јула ове године, а надлежна кустоскиња је Наташа Кнежевић, музејски саветник – биолог.

Програм:

АКТУЕЛНЕ ИЗЛОЖБЕ:

Салон – Изложба „У ципелама Уроша Предића – Дневник из Италије“ оживљава уметникове утиске, записе и сећања, полазећи од његовог аутентичног путописног дневника који се чува у оквиру легата Народног музеја Зрењанин. Дневник је настао током Предићевог студијског путовања у Италију 1909. године. Посебност изложбе огледа се у томе што је у њеном средишту један предмет – оригинални Дневник из Италије – који постаје полазиште за савремене интерпретације: 2Д анимације, интерактивне сегменте и просторне елементе који воде посетиоца на путовање „у Предићевим ципелама”.

Мали салон – Изложба „Традиционални мурали Африке“ публици приближава један од најфасцинантнијих сегмената афричког визуелног стваралаштва – уметност зидног сликарства. На изложби су представљене фотографије сликаних, рељефних и мозаичких украса на деловима екстеријера и ентеријера кућа и читавих насеобина из различитих делова афричког континента. Мурали као уметничка форма представљају вековну традицију. Жене-муралисткиње су деценијама и вековима преносиле своје умеће с генерације на генерацију, чувајући естетску и семантичку нит заједнице. Кроз њихове четкице и прсте, зидови кућа постајали су носиоци најдубљих вредности, врлина, морала, поноса и идентитета.

Кутак за децу и младе – Изложба радова кратког програма „Ликовна играоница“ Предшколске установе – У Кутку за децу и младе Предшколска установа Зрењанин представља се изложбом радова кратког програма “Ликовна играоница”. Ликовне радионице су биле реализовале од почетка школске године до маја 2026. године једном недељно у вртићу “Алиса у земљи чуда” у поподневним часовима за децу узраста пет и по година.

ЕДУКАТИВНЕ АКТИВНОСТИ:

17–19ч – Кутак за децу и младе – Ликовна радионица „Мапа измишљеног града“ намењена деци узраста од 5 до 9 година. Идеју за свој рад деца могу пронаћи гледајући мапе, интерактивне ротирајуће плоче и филмове на изложби „У ципелама Уроша Предића” у Салону НМЗ. Ауторка је Александра Курјак, музејска едукаторка Народног музеја Зрењанин

18–20ч – Атријум – Радионица „Мурали Африке“ биће организована за децу школског узраста у Атријуму Народног музеја. На програму је израда и осликавање акрилним бојама предмета од глине инспирисаних изложбом из Малог салона. Ауторке су Татјана Петровић, конзерваторка метала, Дијана Борош, конзерваторка керамике, Оливера Старчевић, техничар за конзервацију, и Марина Бојанић, мастер ликовни уметник.

19-20ч – Стална поставка – На Сталној поставци одвијаће се „Музејска потрага” намењена деци од 7 до 14 година. Задаци из радног листа водиће заинтересоване кроз оба спрата поставке. Осим потраге за тачним одговором, игра пружа шансу да се сазна више о неким музејским предметима и о културном наслеђу заједнице. За најуспешније истраживаче припремљене су награде. Ауторка је Александра Курјак, музејска едукаторка Народног музеја Зрењанин.

КАМЕРНЕ ПОСТАВКЕ:

„Славске иконе на стаклу из Етнолошке збирке“
17-00ч – приземље (кутак код Малог салона)
Камерна поставка „Славске иконе на стаклу из Етнолошке збирке“ приказује део икона на стаклу на којима су представљени свеци заштници. Славске иконе означавају народну религиозност и приватну побожност, и значајане су део православља код народа. Слава је важна пракса из области очувања „живог наслеђа“, па је 2014. године уписана у Унескову листу нематеријалног културног наслеђа. Ауторка поставке је Ксенија Ђукић, виша кустоскиња – етнолошкиња.

„То се никада не зна, Миодраг Табачки“
17-00ч – први спрат (стална поставка/Први фотографски атеље)
Народни музеј Зрењанин и збирка фотографије и фототеке, у Ноћи музеја представиће плакат и оригинални цртеж академика Миодрага Табачког за сценографију позоришне представе „То се никада не зна“ аутора Бернарда Шоуа, у режији Љубише Ристића. У питању је прва сценографија коју је Табачки урадио за зрењанинско Народно позориште „Тоша Јовановић“ 1973. године.
Предмети изложени у оквиру ове манифестације су поклон г. Миодрага Табачког који су резултат успешне сарадње на изложби „Миодраг Табачки – Живот и дело“. Аутор поставке је Душан Маринковић, музејски саветник.

„Инсекти – тако ситни а тако битни“
17-00ч – други спрат (стална поставка /код вилинских коњица)
У оквиру камерне поставке Природњачког одељења биће изложен инсектаријум. Публика ће имати прилику да види различите врсте инсеката из нашег окружења. Циљ ове поставке је да укаже на разноврсност и значај инсеката, који одржавају равнотежу у природи и директно утичу на нашу храну и животну средину. Аутор поставке је Наташа Кнежевић, музејски саветник – биолог.

„Историја археологије“
17-00ч– други спрат (стална поставка Археолошког одељења)
Камерна поставка о историји археологије приказује развој археолошке науке кроз пажљиво одабране предмете из приватних збирки, документујући прве кораке истраживача и колекционара у откривању прошлости. Изложени стари алати за археолошка истраживања, попут пионирских инструмената, мерних уређаја и теренске опреме, сведоче о методама и изазовима рада на терену кроз различите епохе. Аутор поставке је Александар Шаламон, виши кустос – археолог.

Сачувајмо наслеђе зрењанинске текстилне индустрије: фабрика шешира „Бегеј“
17-00ч – други спрат (стална поставка Етнолошког одељења/Соба заната)
У оквиру манифестације „Ноћ музеја“ биће представљен историјат некадашње зрењанинске фабрике шешира „Бегеј“, који ће испратити њен развој од занатске радионице до највећег индустријског произвођача покривала за главу на простору социјалистичке Југославије. Поставка ће обухватити неколико модела „Бегејевих“ шешира, сајамских награда и признања, продајних каталога и др. Ауторка поставке је Александра Козарев, кустоскиња – етнолошкиња.

МУЗИЧКИ ПРОГРАМ:

Концерт „Сањалице“ – 17:30ч – Атријум

1. „Мама“ – солисти Василије, Дуња и Лука Богданов
2. „Сакри се међу цвеће“ – солисти Милица Хрјесик, први рефрен- Андреј Хрјесик,Леа Дунђерски,други рефрен- Нора Дунђерски, Ана Лудошки
3. „Нек засади једно дрво свако“ – солисти Љубица Крудуљ, Невена Војводић, Касија Петровски, Филип Пецарски
4. „Паткица и мак“ – солисти Лена Калејски, Невена Николић и Ленка Николић
5. „Вијуга воз“ солисти Виктор Васић и Срна Дедић и Петра Дабић – рефрени.
6. „Џумбус Џони паприкаш“ – солисти Ђорђе, Олга и Петар Задрин

Концерт Музичке академије Пејчић – Атријум

18:30ч – Наступ ученика Музичке академије Пејчић
21ч – Бенд професора Музичке академије Пејчић

Вече поп и рок музике уз клавиристе, гитаристе, певаче, виолинисте, бубњаре, басисте, саксофонисте и бендове: Музика, емоција и заједничко музицирање на сцени кроз аутентичан и креативан израз младих извођача. Доживите енергију, таленат и љубав према музици која се не свира само нотама — већ срцем.

Подсећамо: Изложба под називом „У ципелама Уроша Предића – Дневник из Италије“ тренутно је постављена у Салону и оживљава уметникове утиске, записе и сећања, полазећи од његовог аутентичног путописног дневника који се чува у оквиру легата Народног музеја Зрењанин, а који је настао током Предићевог студијског путовања у Италију 1909. године.

За Уроша Предића као уметника, Италија је представљала много више од географског простора – била је духовни и уметнички пејзаж у коме се сусреће са делима великих мајстора, преиспитује сопствена схватања лепоте и композиције, и продубљује своју уметничку дисциплину. Ово јединствено сведочанство открива Предића не само као сликара, већ и као човека: његове сумње, одушевљења, хумор и дубоку посвећеност уметности.

Посебност изложбе огледа се у томе што је у њеном средишту један предмет – оригинални Дневник из Италије – који постаје полазиште за савремене интерпретације: 2Д анимације, интерактивне сегменте и просторне елементе који воде посетиоца на путовање „у Предићевим ципелама”.
Засебан део истоименог пројекта је интерактивна виртуелна реконструкције атељеа Уроша Предића који се налазио Светогорској улици број 27 у Београду, и у који се сликар уселио након свог боравка у Италији 1909. године. Посетиоци ће уз ВР опрему, која ће се налазити у оквиру сталне поставке легата Уроша Предића, моћи да се нађу у амбијенту атељеа, окружени предметима које је велики сликар користио.

Пројекат „У ципелама Уроша Предића – Дневник из Италије“ део је програма „Меандри града. Токови културе“ Зрењанин национална престоница културе 2025. и финансиран је из буџета Града Зрењанина и Министарства културе Републике Србије.

Посетиоци ће изложбу моћи да погледају до 24. маја 2026. године, док ће ВР атеље бити доступна посетиоцима сталне поставке Музеја и након затварања изложбе. Радно време Салона Народног музеја Зрењанин током трајања изложбе “У ципелама Уроша Предића – Дневник из Италије”: радним даном 9-13:30 и 14-19.30ч, субота 10-15ч и недеља 16-20ч.