Музеј науке и технике у сарадњи са Музејом за историју фармације Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, први пут у Србији приредио је ексклузивну изложбу под називом „Нота – прича о мирису“. Сложени феномен мириса на изложби је обрађен са аспекта науке, технологије, биологије, психологије, историје, антропологије, етнологије, лингвистике, естетике и културе, а у историјском представљању производње акценат је стављен на домаће произвођаче парфема, тоалетних и колоњских вода.

Посетиоци ће кроз изложбене сегменте имати прилику да се упознају са феноменом мириса преко најзначајнијих биљака и животиња које су се вековима користиле за производњу мириса, апаратура за производњу и дестилацију, историјских артефаката – од римских бочица из Виминацијума, експоната и прича о произвођачима са наших простора из 19. и 20. века, већег броја бочица за мирисе и парфеме из 20. века, реклама, до најзначајнијих светских произвођача мирисних арома (представљање природних и вештачких мириса који су се некад користили, а данас се користе у новом облику).

Изложени ће бити предмети из Музеја науке и технике, Музеја за историју фармације, Народног музеја из Пожаревца, Парфимерије „Сава“, Института за судску медицину Универзитета у Београду и приватних колекција.

Изложба „Нота – прича о мирису“ за посетиоце Народног музеја Зрењанин ће бити доступна до 15. јануара 2027. године, а у склопу изложбе ће бити уприличен пригодан пратећи програм. Надлежна за изложбу у Народном музеју Зрењанин је Ивана Арађан, програмска директорка.

Реализацију изложбе „Нота – прича о мирису“ подржали су Министарство културе Републике Србије, Француски институт у Београду и Међународни музеј парфема у Грасу.

О МИРИСУ

Дубоко укорењен у еволуцији живота, мирис је један од најстаријих облика људске перцепције, а у раним фазама развоја људске цивилизације мириси су помагали људима у преживљавању. Мирис као сложен феномен који обухвата биолошке, психолошке, културолошке и друштвене аспекте, поседује способност да заобиђе рационални део мозга и директно утиче на емоције, сећања и инстикте.

Посматрајући из угла биолошких процеса, мирис настаје када хемијски сигнали из ваздуха стимулишу рецепторе у носу. Са тих рецептора поруке или мирисни сигнали врло брзо долазе до дела мозга који је одговоран за емоције, сећања и инстинкте, те мириси могу изазвати јаке емоционалне реакције и пробудити давно заборављене успомене. Човек има око 400 различитих типова рецептора који могу препознати преко један билион различитих мириса.

Културолошки посматрано мириси имају различито значење у различитим културама, али и значају улогу у верским и духовним обредима. Употреба парфема и есенцијалних уља често је симбол друштвеног статуса и део идентитета, пружајући осећај самопоуздања. Мирис је важан облик комуникације, не само код животиња већ и код људи. Путем феромона, хемијских сигнала који утичу на понашање других јединки исте врсте код животиња, док код људи феромони могу утицати на привлачност, расположење и социјалну интеракцију. Мирис тела или употреба парфема често шаљу суптилне поруке о личним карактеристикама, здрављу или расположењу.

У савременом контексту моћ мириса се све више истражује и примењује, медицина и терапија их користе у ароматерапији за ублажавање стреса, анксиозности и болова. Компаније користе „мирисни брендинг” како би побољшале искуство потрошача и подстакле емоционалну повезаност са производима. Развијају се уређаји који омогућавају пренос мириса путем дигиталних медија, што отвара нове могућности за виртуелну реалност и комуникацију.

Мирис је више од чулне перцепције, он је спона између тела, ума и друштва. Његова способност да утиче на емоције, изазива сећања и обликује интеракције чини га јединственим и моћним феноменом. Истраживање мириса са биолошког, психолошког и културолошког аспекта живота отвара нове могућности за разумевање човека и његове повезаности са окружењем.

На Скупштини су говорили др Љубиша Васиљевић, председник МДС, мр Јелена Гвозденац Мартинов, директорка Народног музеја Зрењанин, и Јелена Секуловић, председница Комисије за доделу награда и признања МДС, а након тога су добитницима уручене награде.

Награда „Михаило Валтровић“ за изузетне резултате у стручном раду постигнуте током 2025. године равноправно су додељене мр Зорици Петровић из Народног музеја у Аранђеловцу, ауторки изложбе „Век индустријализације у Аранђеловцу“, и ауторском тиму Народног музеја Ниш који чине Иван Митић, Бојана Миленковић и Небојша Озимић, за изложбу „Трагом младости, нишка омладина на радним акцијама“.

За потребе одржавања Свечане скупштине Музејског друштва Србије зрењанинско Народно позориште „Тоша Јовановић“ уступило нам је своју салу.

Након свечаног дела Скупштине гостима из музеја широм Србије уприличено је вођење кроз сталну поставку Народног музеја Зрењанин, као и обилазак старог језгра града. Другог дана програма организован је излет у Специјални резерват природе Царска бара и салаш „Лујза” у Белом Блату.

Изложба је посвећена женама – хероинама отпора, страдања и борбе у Другом светском рату. Кроз архивску грађу, личне приче, фотографије и документе, поставка осветљава женску храброст, пожртвованост и допринос историји слободе. Милица Тепић, Хилда Дајч, Диана Будисављевић, Вида Јоцић, Мира Цикота, Лепа Радић, Олга Петров, Дринка Павловић, Јелена Ћетковић, Радмила Божић и Стана Арнаут само су неке од бројних жена чије су хуманост, одважност и ангажовање оживљени кроз изложбену поставку. Изложбу прати и каталошка публикација на српском и енглеском језику. Реализацију изложбе подржали су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида.

Аутор поставке је г. др ум Никола Радосављевић, програмски директор Музеја жртава геноцида, док је за изложбу у Народном музеју Зрењанин надлежна Владислава Игњатов, виша кустоскиња историчарка.

ИЗВОД ИЗ КАТАЛОШКЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ

„Донедавно је о женама у рату и историји, коју су добрано задужиле, писано ретко, мало и селективно. Посебно је војна историја остала за жене релативно недокучива јер су исту махом писали мушкарци. Током првог светског рата жене се постепено интегришу у војске, а њихово ангажовање је спонтано и увек на добровољној бази. Обука за жене, као и планско укључивање у борбене јединице, наступа тек у Другом светском рату.

У Првом светском рату боркиње су постајале оне жене које су биле најистрајније у својој намери да добију пушке и ратни распоред. Међу њима су се истицале Милунка Савић, Софија Јовановић, Наталија Бјелајац. Многе, које су биле мање упорне, остајале су на месту болничарки, куварица, радиле као курирке или биле ангажоване у пошти, обавештајној служби и свим осталим пословима који су предано обављани иза линије фронта.

На линију фронта жене излазе у осетно већем броју током Другог светског рата. Излазе из анонимности и, паралелно са борбом коју воде против непријатеља, воде борбу за еманципацију која се незаустављиво наставила и у послератном периоду.“

Животиње у њеним скулптурама нису само верни прикази природе. Оне носе карактер, снагу, слободу, достојанство и покрет. Коњ, зец, срна, антилопа – само су неке од скулптура животиња које ће бити приказане на изложби. Насупрот њима, портрети и рељефи истакнутих личности представљају уметничко сећање на оне које су својим делом обележили српску историју, науку, културу и уметност – Јован Дучић, Милош Обреновић, Војвода Мишић, Доситеј Обрадовић, Мића Поповић и др. Иако наизглед различита, ова два света у стваралаштву Дринке Радовановић чине јединствену уметничку целину. Изложба је прилика да публика упозна богатство њеног опуса и сагледа начин на који је уметница у свом стваралаштву повезала природу, човека, историју и уметност.

Ауторка изложбе је Бојана Пановски из Фондације „Дринка Радовановић“, а надлежна кустоскиња у Народном музеју Зрењанин је Ивана Арађан, историчарка уметности.

Изложба је подржана од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Изложба ће бити доступна публици до 30. септембра 2026. године.

Подсећамо да ће у Салону бити актуелна изложба под називом „Отисак града“ која обухвата цртеже Милорада Мише Цветичанина и скулптуре Миодрага Мише Перића. Изложба „Отисак града“ је дијалог два аутора који по сензибилитету одговарају један другом и савршено се допуњују у својој различитости. Поставка је живог карактера и, по природи савремене уметничке праксе, у сталном контакту са публиком.

У Малом салону нашег музеја публика ће моћи да погледа изложбу „Освежавање меморије“ Момира Кнежевића. Аутор је добитник прве награде прошлогодишњег ликовног конкурса „30 пута 30“ који расписује Културни центар Зрењанина у сарадњи са аутором пројекта мр Милутином Мићићем, а поставка обухвата радове настале током 2025. и 2026. године у техници уље на платну.

Улаз је бесплатан. Добро дошли!

Биографија:

Момир Кнежевић рођен је 1949. године у Петровићима (Црна Гора). Од 1966. до 1972. учио је фреско сликарство код Наума Андрића. Дипломирао је 1981. године на Наставничкогм факултету у Никшићу (Црна Гора). Током 1982. и 1983. године студирао је рестаурацију на Академие вýтварнýцх умĕни, Праха (Чешка). Дипломирао је 1986. године на Академији ликовних уметности у Приштини сликарство у класи професора Муслима Мулићија. Током 1986. и 1987. године радио је као асистент-сарадник вајарског атљеа код професора Стевана Лукетића у Загребу (Хрватска). 1987. и 1988. године радио је као асистент-сарадник сликарског атељеа код Еда Муртића у Загребу (Хрватска). 1988. и 1989. године провео је на Ацадемиа де Беллас Артес де Сан Фернандо у Мадриду (Шпанија), као стипендиста шпанске владе за сликарство. Добитник је дванаест награда и похвала за сликарство. Излагао је копије фресака на 13 самосталних изложби у земљи и иностранству.

Излагао је слике на 65 самосталних изложби и више од 350 колективних изложби у земљи и иностранству. Аутор је тридесет осам групних изложби. Био је члан уметничких жирија пет пута. Аутор је два рецензирана практикума из области сликарских техника. Радио је као редовни професор на Факултету уметности у Приштини и на Ликовној академији у Требињу. Члан је Удружења ликвних уметника Србије и Удружења ликовних уметника Црне горе.

Изложба „Отисак града“ је дијалог два аутора који по сензибилитету одговарају један другом и савршено се допуњују у својој различитости.

Кроз дугу уметничку праксу, иако из две генерације између којих зјапи кратер дисконтинуитета, аутори, који су по образовању и намери вајари, преиспитују теме свакодневног живота, и кроз својствени ликовни језик мапирају пулс једног града. Предимензионирани детаљи урбаног живота и пренаглашени цртачки акценти свакодневних стаза немог посматрача дневних догађаја отварају простор за размишљање и дебату. У распону од наизглед неконтролисаног асемичног цртежа и експресивне експлозије линија Мише Цветичанина, до колоритне, суреалне скулптуралне контроле неспојивих материјала Мише Перића, назире се јасно питање где престаје цртеж а почиње објекат – скулптура. Дијалог је видљив у сталном супротстављању опипљивог/материјалног до претпоставке чулног.
У сенкама цртежа и животу скулптуре иза скулптуре оставља се простор за непредвидиво. Поставка је живог карактера и по природи савремене уметничке праксе у сталном је контакту са публиком. Поставка ће у Салону Народног музеја Зрењанин трајати до почетка октобра 2026. године.

Биографије:

Милорад Миша Цветичанин (Нови Сад, 1948) завршио је Гимназију и Вишу педагошку школу – ликовни смер у Новом Саду. Вајарство је дипломирао на Академији Уметности у Новом Саду. Излаже на групним изложбама у земљи и иностранству. Члан је СУЛУВ-а и Ликовног круга. Оснивач је ВИВ АРТ-а, уметничке радионице која се бавила дизајном ентеријера и просторним инсталацијама – скулптуром, од метала и стакла. Ради на Петроварадинској тврђави, Лагум атеље број 18А.

Миодраг Перић рођен је у Новом Саду 1971. године. Дипломирао је на Академији Уметности у Новом Саду, вајарски департман 1997. године. Мастер рад одбранио је 2024. на катедри за вајарство, просторну пластику и медаљарство код ванредног професора Ђорђа Арнаута, на Академији Ликовних Уметности у Требињу. Члан је СУЛУВ и ЕАА Еуропеан Артистс Ассоциатион. Излагао је на многобројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству.

Властимир Гаврик (1928–2008) био је светски познат и награђиван, један од најистакнутијих наших филмских и телевизијских сценографа. Гаврик је учествовао у реализацији сценографија за 84 домаћа и инострана дугометражна играна филма, као и за 12 играних телевизијских серија (укупно 170 епизода, од којих су више од половине инострана остварења). Најшира публика памтиће га по многобројним ТВ серијама, као што су „Срећни људи”, „Породично благо”, „Заборављени” и многе друге. Код филмске публике остаће упамћен по дугометражним остварењима, међу којима је и „Андерграунд” Емира Кустурице. Мало је позната у јавности чињеница да је за сценографију енглеско-америчког филма „Николај и Александра” о страдању руске царске породице за време Револуције 1917. учествовао у деоби Оскара који је 1972. године додељен групи сценографа на челу са чувеним Џоном Боксом.

У најзначајније стваралачке радове Властимира Гаврика, одликоване великим бројем домаћих (три Златне арене) и страних признања сврставају се сценографије за филмове: „Мајстор и Маргарита”, „Дан дужи од године”, „Дервиш и смрт” и „Црвени коњ”. До краја живота се упорно борио за уметничка права, као дугогодишњи председник Академије филмске уметности.

„Снагом имагинације и талента Властимир Гаврик је у филмовима успео да сценографију уздигне до нивоа када ова уметничка компонента филма постаје ослонац његове целокупне драмске сугестије.” – наводи Александра Гаврик у пратећем тексту изложбе.

Александра Гаврик је филмски и тв продуцент и уметница која је настоји да очува сећање на свог оца, сценографа великана светске и југословеснке кинематографије, добитника америчког Оскара и оснивача и председника Академије филмске уметности и науке Србије.

Изложба је до сада гостовала у многим градовима Србије, а зрењанинска публика имаће прилику да је погледа до 27. јула 2026. године.

У правом ватромету боја и калеидоскопу облика 39 зачинских биљака, смештена је ова комплексна изложба која нас упознаје са биолошким пореклом и историјатом зачина, њиховим утицајем на велика географска открића, политичке и економске успоне и падове. Зрењанинска публика ће имати прилику да сазна више о митовима, предањима и веровањима везаним за зачине, али и о њиховој кључној улози у гастрономији. Маштовита поставка, чији дизајн потписују Ања Марчетић и Биљана Совиљ, има нарочиту миришљаву и тактилну димензију, која омогућава посетиоцу да осети арому и структуру зачинских биљака, како оних егзотичних, тако и оних које расту на тлу наше земље.

Изложба је интерактивна, прилагођена свим узрастима и осмишљена тако да посетиоци могу да доживе биљке свим чулима – да виде, додирну, помиришу и препознају мирисе који су обликовали историју света. Изложбу прати репрезентативни каталог који ауторски потписују др Урош Бузуровић и др Александра Маран Стевановић.

Поставка „Биљка као зачин. У царству боја, мириса и укуса“ ће у Салону зрењанинског музеја бити доступна посетиоцима до краја јула ове године, а надлежна кустоскиња је Наташа Кнежевић, музејски саветник – биолог.