Подсећамо да ће у Салону бити актуелна изложба под називом „Отисак града“ која обухвата цртеже Милорада Мише Цветичанина и скулптуре Миодрага Мише Перића. Изложба „Отисак града“ је дијалог два аутора који по сензибилитету одговарају један другом и савршено се допуњују у својој различитости. Поставка је живог карактера и, по природи савремене уметничке праксе, у сталном контакту са публиком.

У Малом салону нашег музеја публика ће моћи да погледа изложбу „Освежавање меморије“ Момира Кнежевића. Аутор је добитник прве награде прошлогодишњег ликовног конкурса „30 пута 30“ који расписује Културни центар Зрењанина у сарадњи са аутором пројекта мр Милутином Мићићем, а поставка обухвата радове настале током 2025. и 2026. године у техници уље на платну.

Улаз је бесплатан. Добро дошли!

Биографија:

Момир Кнежевић рођен је 1949. године у Петровићима (Црна Гора). Од 1966. до 1972. учио је фреско сликарство код Наума Андрића. Дипломирао је 1981. године на Наставничкогм факултету у Никшићу (Црна Гора). Током 1982. и 1983. године студирао је рестаурацију на Академие вýтварнýцх умĕни, Праха (Чешка). Дипломирао је 1986. године на Академији ликовних уметности у Приштини сликарство у класи професора Муслима Мулићија. Током 1986. и 1987. године радио је као асистент-сарадник вајарског атљеа код професора Стевана Лукетића у Загребу (Хрватска). 1987. и 1988. године радио је као асистент-сарадник сликарског атељеа код Еда Муртића у Загребу (Хрватска). 1988. и 1989. године провео је на Ацадемиа де Беллас Артес де Сан Фернандо у Мадриду (Шпанија), као стипендиста шпанске владе за сликарство. Добитник је дванаест награда и похвала за сликарство. Излагао је копије фресака на 13 самосталних изложби у земљи и иностранству.

Излагао је слике на 65 самосталних изложби и више од 350 колективних изложби у земљи и иностранству. Аутор је тридесет осам групних изложби. Био је члан уметничких жирија пет пута. Аутор је два рецензирана практикума из области сликарских техника. Радио је као редовни професор на Факултету уметности у Приштини и на Ликовној академији у Требињу. Члан је Удружења ликвних уметника Србије и Удружења ликовних уметника Црне горе.

Изложба „Отисак града“ је дијалог два аутора који по сензибилитету одговарају један другом и савршено се допуњују у својој различитости.

Кроз дугу уметничку праксу, иако из две генерације између којих зјапи кратер дисконтинуитета, аутори, који су по образовању и намери вајари, преиспитују теме свакодневног живота, и кроз својствени ликовни језик мапирају пулс једног града. Предимензионирани детаљи урбаног живота и пренаглашени цртачки акценти свакодневних стаза немог посматрача дневних догађаја отварају простор за размишљање и дебату. У распону од наизглед неконтролисаног асемичног цртежа и експресивне експлозије линија Мише Цветичанина, до колоритне, суреалне скулптуралне контроле неспојивих материјала Мише Перића, назире се јасно питање где престаје цртеж а почиње објекат – скулптура. Дијалог је видљив у сталном супротстављању опипљивог/материјалног до претпоставке чулног.
У сенкама цртежа и животу скулптуре иза скулптуре оставља се простор за непредвидиво. Поставка је живог карактера и по природи савремене уметничке праксе у сталном је контакту са публиком. Поставка ће у Салону Народног музеја Зрењанин трајати до почетка октобра 2026. године.

Биографије:

Милорад Миша Цветичанин (Нови Сад, 1948) завршио је Гимназију и Вишу педагошку школу – ликовни смер у Новом Саду. Вајарство је дипломирао на Академији Уметности у Новом Саду. Излаже на групним изложбама у земљи и иностранству. Члан је СУЛУВ-а и Ликовног круга. Оснивач је ВИВ АРТ-а, уметничке радионице која се бавила дизајном ентеријера и просторним инсталацијама – скулптуром, од метала и стакла. Ради на Петроварадинској тврђави, Лагум атеље број 18А.

Миодраг Перић рођен је у Новом Саду 1971. године. Дипломирао је на Академији Уметности у Новом Саду, вајарски департман 1997. године. Мастер рад одбранио је 2024. на катедри за вајарство, просторну пластику и медаљарство код ванредног професора Ђорђа Арнаута, на Академији Ликовних Уметности у Требињу. Члан је СУЛУВ и ЕАА Еуропеан Артистс Ассоциатион. Излагао је на многобројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству.

Властимир Гаврик (1928–2008) био је светски познат и награђиван, један од најистакнутијих наших филмских и телевизијских сценографа. Гаврик је учествовао у реализацији сценографија за 84 домаћа и инострана дугометражна играна филма, као и за 12 играних телевизијских серија (укупно 170 епизода, од којих су више од половине инострана остварења). Најшира публика памтиће га по многобројним ТВ серијама, као што су „Срећни људи”, „Породично благо”, „Заборављени” и многе друге. Код филмске публике остаће упамћен по дугометражним остварењима, међу којима је и „Андерграунд” Емира Кустурице. Мало је позната у јавности чињеница да је за сценографију енглеско-америчког филма „Николај и Александра” о страдању руске царске породице за време Револуције 1917. учествовао у деоби Оскара који је 1972. године додељен групи сценографа на челу са чувеним Џоном Боксом.

У најзначајније стваралачке радове Властимира Гаврика, одликоване великим бројем домаћих (три Златне арене) и страних признања сврставају се сценографије за филмове: „Мајстор и Маргарита”, „Дан дужи од године”, „Дервиш и смрт” и „Црвени коњ”. До краја живота се упорно борио за уметничка права, као дугогодишњи председник Академије филмске уметности.

„Снагом имагинације и талента Властимир Гаврик је у филмовима успео да сценографију уздигне до нивоа када ова уметничка компонента филма постаје ослонац његове целокупне драмске сугестије.” – наводи Александра Гаврик у пратећем тексту изложбе.

Александра Гаврик је филмски и тв продуцент и уметница која је настоји да очува сећање на свог оца, сценографа великана светске и југословеснке кинематографије, добитника америчког Оскара и оснивача и председника Академије филмске уметности и науке Србије.

Изложба је до сада гостовала у многим градовима Србије, а зрењанинска публика имаће прилику да је погледа до 27. јула 2026. године.

У правом ватромету боја и калеидоскопу облика 39 зачинских биљака, смештена је ова комплексна изложба која нас упознаје са биолошким пореклом и историјатом зачина, њиховим утицајем на велика географска открића, политичке и економске успоне и падове. Зрењанинска публика ће имати прилику да сазна више о митовима, предањима и веровањима везаним за зачине, али и о њиховој кључној улози у гастрономији. Маштовита поставка, чији дизајн потписују Ања Марчетић и Биљана Совиљ, има нарочиту миришљаву и тактилну димензију, која омогућава посетиоцу да осети арому и структуру зачинских биљака, како оних егзотичних, тако и оних које расту на тлу наше земље.

Изложба је интерактивна, прилагођена свим узрастима и осмишљена тако да посетиоци могу да доживе биљке свим чулима – да виде, додирну, помиришу и препознају мирисе који су обликовали историју света. Изложбу прати репрезентативни каталог који ауторски потписују др Урош Бузуровић и др Александра Маран Стевановић.

Поставка „Биљка као зачин. У царству боја, мириса и укуса“ ће у Салону зрењанинског музеја бити доступна посетиоцима до краја јула ове године, а надлежна кустоскиња је Наташа Кнежевић, музејски саветник – биолог.

Ови мурали нису пуки украс. Они чине изузетно читљив ликовни речник који обележава кључне циклусе у животу појединца – од рођења и иницијације, преко брака, па све до смрти. На зидовима приватних кућа, али и верских објеката попут анимистичких богомоља, џамија и цркава, исписана је историја заједнице, њено колективно сећање и дух модерности који инспирише и данашње афричке уметнике.

Данас, поменуте афричке земље на различите начине настоје да очувају ову традиционалну праксу. Изложба сведочи о тој борби за очување идентитета, приказујући зидове који више нису само архитектонски елементи, већ истинска сликарска платна која пулсирају животом.
Поставка „Традиционални мурали Африке“ сведочи о специфичностима уметничког израза афричких муралисткиња које попут сликарског платна осликавају зидове кућа, садржавајући истовремено елементе традиционалног канона и дух модерности од којих полазе савремени афрички уметници.

Изложба ће у Малом салону зрењанинског музеја бити доступна публици до 2. јула 2026. године. Ауторка изложбе је Наташа Његовановић Ристић, виша кустоскиња – историчарка уметности из Музеја афричке уметности, док је надлежна кустоскиња у зрењанинском музеју програмска директорка Ивана Арађан, виша кустоскиња – историчарка уметности.

Од 1. до 3. маја 2026. године

Обавештавамо вас да Народни музеј Зрењанин током предстојећих празника неће бити отворен за публику у периоду од 10. до 13. априла. Након празничне паузе, са задовољством вас позивамо да нас посетите и уживате у нашим актуелним поставкама:

• Салон музеја: Изложба „У ципелама Уроша Предића – Дневник из Италије“
• Мали салон: Поставка „Икона америчког графичког дизајна – Милтон Глејзер – изложба плаката“

Срећни празници!
Ваш Народни музеј Зрењанин