У правом ватромету боја и калеидоскопу облика 39 зачинских биљака, смештена је ова комплексна изложба која нас упознаје са биолошким пореклом и историјатом зачина, њиховим утицајем на велика географска открића, политичке и економске успоне и падове. Зрењанинска публика ће имати прилику да сазна више о митовима, предањима и веровањима везаним за зачине, али и о њиховој кључној улози у гастрономији. Маштовита поставка, чији дизајн потписују Ања Марчетић и Биљана Совиљ, има нарочиту миришљаву и тактилну димензију, која омогућава посетиоцу да осети арому и структуру зачинских биљака, како оних егзотичних, тако и оних које расту на тлу наше земље.

Изложба је интерактивна, прилагођена свим узрастима и осмишљена тако да посетиоци могу да доживе биљке свим чулима – да виде, додирну, помиришу и препознају мирисе који су обликовали историју света. Изложбу прати репрезентативни каталог који ауторски потписују др Урош Бузуровић и др Александра Маран Стевановић.

Поставка „Биљка као зачин. У царству боја, мириса и укуса“ ће у Салону зрењанинског музеја бити доступна посетиоцима до краја јула ове године, а надлежна кустоскиња је Наташа Кнежевић, музејски саветник – биолог.

Ови мурали нису пуки украс. Они чине изузетно читљив ликовни речник који обележава кључне циклусе у животу појединца – од рођења и иницијације, преко брака, па све до смрти. На зидовима приватних кућа, али и верских објеката попут анимистичких богомоља, џамија и цркава, исписана је историја заједнице, њено колективно сећање и дух модерности који инспирише и данашње афричке уметнике.

Данас, поменуте афричке земље на различите начине настоје да очувају ову традиционалну праксу. Изложба сведочи о тој борби за очување идентитета, приказујући зидове који више нису само архитектонски елементи, већ истинска сликарска платна која пулсирају животом.
Поставка „Традиционални мурали Африке“ сведочи о специфичностима уметничког израза афричких муралисткиња које попут сликарског платна осликавају зидове кућа, садржавајући истовремено елементе традиционалног канона и дух модерности од којих полазе савремени афрички уметници.

Изложба ће у Малом салону зрењанинског музеја бити доступна публици до 2. јула 2026. године. Ауторка изложбе је Наташа Његовановић Ристић, виша кустоскиња – историчарка уметности из Музеја афричке уметности, док је надлежна кустоскиња у зрењанинском музеју програмска директорка Ивана Арађан, виша кустоскиња – историчарка уметности.

Од 1. до 3. маја 2026. године

Обавештавамо вас да Народни музеј Зрењанин током предстојећих празника неће бити отворен за публику у периоду од 10. до 13. априла. Након празничне паузе, са задовољством вас позивамо да нас посетите и уживате у нашим актуелним поставкама:

• Салон музеја: Изложба „У ципелама Уроша Предића – Дневник из Италије“
• Мали салон: Поставка „Икона америчког графичког дизајна – Милтон Глејзер – изложба плаката“

Срећни празници!
Ваш Народни музеј Зрењанин

За Уроша Предића као уметника, Италија је представљала много више од географског простора – била је духовни и уметнички пејзаж у коме се сусреће са делима великих мајстора, преиспитује сопствена схватања лепоте и композиције, и продубљује своју уметничку дисциплину. Ово јединствено сведочанство открива Предића не само као сликара, већ и као човека: његове сумње, одушевљења, хумор и дубоку посвећеност уметности.

Посебност изложбе огледа се у томе што је у њеном средишту један предмет – оригинални Дневник из Италије – који постаје полазиште за савремене интерпретације: 2Д анимације, интерактивне сегменте и просторне елементе који воде посетиоца на путовање „у Предићевим ципелама”. Дневник документује утиске са уметниковог путовања кроз Сијену, Орвијето, Пизу, Фиренцу, Рим, Тиволи, Напуљ, Капри, Падову и Венецију. Осим описа уметничких и културно-историјских знаменитости, Предић доноси и живописне призоре природе и свакодневнице Италијана, што изложбу чини драгоценим културним мостом између Србије и Италије.

Поставку ће пратити штампање Дневника уз пратеће текстове, појашњења и илустрације. Изложба ће бити интерактивна тако да ће посетиоци бити укључени на неколико нивоа, а посебан сегмент чиниће радионице за децу и слични садржаји.

Засебан део истоименог пројекта је интерактивна виртуелна реконструкције атељеа Уроша Предића који се налазио Светогорској улици број 27 у Београду, и у који се сликар уселио након свог боравка у Италији 1909. године. Посетиоци ће уз ВР опрему, која ће се налазити у оквиру сталне поставке легата Уроша Предића, моћи да се нађу у амбијенту атељеа, окружени предметима које је велики сликар користио.

Пројекат „У ципелама Уроша Предића – Дневник из Италије“ део је програма „Меандри града. Токови културе“ Зрењанин национална престоница културе 2025. и финансиран је из буџета Града Зрењанина и Министарства културе Републике Србије. Пројектни тим су чиниле Бојана Петраш, виша дипломирана библиотекарка, и Сања Врзић, музејска саветница, уз стручну подршку колега из зрењанинског музеја. Дизајн изложбе и анимације потписују Ђула Шанта, Предраг Јолдић и Владимир Димовски, док је ВР атеље израдила Снежана Мијић, визуелни уметник. Мапе градова које је Предић обишао израдио је Александар Станојловић, дипломирани архитекта.

Посетиоци ће изложбу моћи да погледају до краја маја 2026. године, док ће ВР атеље бити доступна посетиоцима сталне поставке Музеја и након затварања изложбе.

Плакати су у Збирку примењене уметности Народног музеја Зрењанин стигли 2023. године посредством светски признатог графичког дизајнера, илустратора и стрип цртача Мирка Илића из Њујорка, који је те године посетио нашу институцију и одржао изузетно посећено предавање под називом „Дизајн активизам”. Са Мирком Илићем, некада блиским Глејзеровим пријатељем, зрењанински музеј успешно сарађује још од 2019. године, о чему сведочи и ова изложбена поставка.

Милтон Глејзер (1929 –2020) био је један од најутицајнијих и најзначајнијих америчких графичких дизајнера и илустратора. Његов опус се креће од логотипа до комплетних графичких и декоративних програма за ресторане у Светском трговинском центру у Њујорку. Током своје дуге каријере дизајнирао је и илустровао више од 500 плаката за клијенте у областима издаваштва, музике, позоришта, филма, институционалног и грађанског предузетништва, као и оних за комерцијалне производе и услуге. Током креативног рада, Милтон се у великој мери ослањао на уметнике из прошлости како би створио сопствени стил који се састојао од разиграних, психоделичних цртежа са контролисаним експлозијама боја, силуетама и смелим геометријским контурама. Његова најзначајнија дизајнерска решења укључују логотипе Волим Њујорк (I ❤ NY), Di-Si komiks (DC Comics), и постер за Највеће хитове Боба Дилана (1966), који је одштампан у шест милиона примерака.

„Ово није само обична изложба плаката – ово је сусрет са иконом америчког графичког дизајна и илустрације” – истиче аутор изложбе, кустос историчар уметности, Дејан Воргић.

Љубомир Срећковић (Бранковина 1860 – Београд 1928) је по завршетку Правног факултета у Београду 1884. радио као чиновник у Министарству финансија и Самосталној монополској управи. Након пада владе Николе Пашића 1892. иступа из Управе монопола и посвећује се раду у Српском трговачком удружењу. Новембра 1919. са оснивањем Извозничког друштва Краљевине СХС постаје његов председник, а као члан извозничког лобија 1922. ушао је у Управу Народне банке Краљевине СХС, залажући се посебно за већи обим додељивања сезонских кредита. Активнију улогу добија након оставке Ђорђа Вајферта на месту гувернера, кога наслеђује марта 1928. године, али се већ почетком јуна озбиљно разболео и преминуо крајем месеца 1928. Урош Предић је портрет Љубомира Срећковића урадио две године касније по фотографији како је и назначио у свом списку радова.

Након што је дело стигло у Народни музеј Зрењанин, спроведен је конзерваторско-рестаураторски третман од стране Марине Бојанић, мастер ликовног уметника, и оно ће бити изложено у делу сталне поставке Збирке ликовне уметности уз остала Предићева дела. Портрет ће званично бити представљен у уторак 10. марта у 19ч и о њему ће говорити Оливера Скоко, музејска саветница-историчарка уметности.

Резултати ликовног конкурса:

На ликовни конкурс пристигло је 546 радова из 20 основних школа са територије града Зрењанина и општине Житиште.

У категорији од IV до VI разреда награде су добили Мила Грубић, 6/3, ОШ „Ђура Јакшић“, Зрењанин (1. место), Лука Костадиновић, 5/2, ОШ „Серво Михалј“, Зрењанин (2. место), и Емина Санто, 4. разред, ОШ „Младост“, Томашевац (3. место). Похвале су добили Марина Мирков (5/2, ОШ „Бранко Радичевић“, Чента), Миња Прохаска (6. разред, ОШ „Урош Предић“, Орловат), Филип Лазић (6. разред, ОШ „Бранко Ћопић“, Лукићево), Александар Ајдуковић (5/2, ОШ „Серво Михалј“, Зрењанин), Емилија Петровић (6/1, ОШ „Доситеј Обрадовић“, Зрењанин) и Сара Тапавички (5/ 2, ОШ „Светозар Марковић Тоза“, Елемир). Специјалне награде добили су Николина Цветковић (5. разред) и  Јован Паланачки (5. разред) из ОШ „Свети Сава“, Стајићево.

У категорији од I до III разреда награде су добили Милица Воргић, 2/1, ОШ „Жарко Зрењанин“, Зрењанин (1. место), Неда Милићев, 3. разред, ОШ „Младост“, Томашевац (2. место) и Михајло Видрић, 3/2, ОШ „Др Јован Цвијић“, Зрењанин (3. место). Похвале су добили Кристина Бошковић (3/2, ОШ „Др Јован Цвијић“, Зрењанин), Круна Вујадинов (1/1, ОШ „Жарко Зрењанин“, Зрењанин), Теодора Мазињанин (2/1, ОШ „2. октобар“, Зрењанин), Ленка Стајић (2/1, ОШ „Бранко Радичевић“, Чента,), Александра Гордић (1/2, ОШ „2. октобар“, Зрењанин) и Ана Ђуричин (3/3,ОШ „Жарко Зрењанин“, Зрењанин).

Резултати литерарног конкурса:

На литерарни конкурс пристигао је 21 рад из 8 основних школа. Стручни жири, који чини професор српског језика и књижевности, донео је одлуку да награде припадну Касијани Рајић, 7/1, ОШ „Јован Јовановић Змај“, Зрењанин (1. место), Душану Антићу, 8/5, ОШ „Петар Петровић Нјегош“, Зрењанин (2. место) и Павлу Веселинову, 8. разред, ОШ „Др Бошко Вребалов“, Меленци (3. место). Похвале су добили Сара Поповић (7/3, ОШ „Жарко Зрењанин“, Зрењанин) и Медина Рамић (8/2, ОШ „Јован Јовановић Змај“, Зрењанин).