Обавештавамо вас да Народни музеј Зрењанин током предстојећих празника неће бити отворен за публику у периоду од 10. до 13. априла. Након празничне паузе, са задовољством вас позивамо да нас посетите и уживате у нашим актуелним поставкама:

• Салон музеја: Изложба „У ципелама Уроша Предића – Дневник из Италије“
• Мали салон: Поставка „Икона америчког графичког дизајна – Милтон Глејзер – изложба плаката“

Срећни празници!
Ваш Народни музеј Зрењанин

За Уроша Предића као уметника, Италија је представљала много више од географског простора – била је духовни и уметнички пејзаж у коме се сусреће са делима великих мајстора, преиспитује сопствена схватања лепоте и композиције, и продубљује своју уметничку дисциплину. Ово јединствено сведочанство открива Предића не само као сликара, већ и као човека: његове сумње, одушевљења, хумор и дубоку посвећеност уметности.

Посебност изложбе огледа се у томе што је у њеном средишту један предмет – оригинални Дневник из Италије – који постаје полазиште за савремене интерпретације: 2Д анимације, интерактивне сегменте и просторне елементе који воде посетиоца на путовање „у Предићевим ципелама”. Дневник документује утиске са уметниковог путовања кроз Сијену, Орвијето, Пизу, Фиренцу, Рим, Тиволи, Напуљ, Капри, Падову и Венецију. Осим описа уметничких и културно-историјских знаменитости, Предић доноси и живописне призоре природе и свакодневнице Италијана, што изложбу чини драгоценим културним мостом између Србије и Италије.

Поставку ће пратити штампање Дневника уз пратеће текстове, појашњења и илустрације. Изложба ће бити интерактивна тако да ће посетиоци бити укључени на неколико нивоа, а посебан сегмент чиниће радионице за децу и слични садржаји.

Засебан део истоименог пројекта је интерактивна виртуелна реконструкције атељеа Уроша Предића који се налазио Светогорској улици број 27 у Београду, и у који се сликар уселио након свог боравка у Италији 1909. године. Посетиоци ће уз ВР опрему, која ће се налазити у оквиру сталне поставке легата Уроша Предића, моћи да се нађу у амбијенту атељеа, окружени предметима које је велики сликар користио.

Пројекат „У ципелама Уроша Предића – Дневник из Италије“ део је програма „Меандри града. Токови културе“ Зрењанин национална престоница културе 2025. и финансиран је из буџета Града Зрењанина и Министарства културе Републике Србије. Пројектни тим су чиниле Бојана Петраш, виша дипломирана библиотекарка, и Сања Врзић, музејска саветница, уз стручну подршку колега из зрењанинског музеја. Дизајн изложбе и анимације потписују Ђула Шанта, Предраг Јолдић и Владимир Димовски, док је ВР атеље израдила Снежана Мијић, визуелни уметник. Мапе градова које је Предић обишао израдио је Александар Станојловић, дипломирани архитекта.

Посетиоци ће изложбу моћи да погледају до краја маја 2026. године, док ће ВР атеље бити доступна посетиоцима сталне поставке Музеја и након затварања изложбе.

Плакати су у Збирку примењене уметности Народног музеја Зрењанин стигли 2023. године посредством светски признатог графичког дизајнера, илустратора и стрип цртача Мирка Илића из Њујорка, који је те године посетио нашу институцију и одржао изузетно посећено предавање под називом „Дизајн активизам”. Са Мирком Илићем, некада блиским Глејзеровим пријатељем, зрењанински музеј успешно сарађује још од 2019. године, о чему сведочи и ова изложбена поставка.

Милтон Глејзер (1929 –2020) био је један од најутицајнијих и најзначајнијих америчких графичких дизајнера и илустратора. Његов опус се креће од логотипа до комплетних графичких и декоративних програма за ресторане у Светском трговинском центру у Њујорку. Током своје дуге каријере дизајнирао је и илустровао више од 500 плаката за клијенте у областима издаваштва, музике, позоришта, филма, институционалног и грађанског предузетништва, као и оних за комерцијалне производе и услуге. Током креативног рада, Милтон се у великој мери ослањао на уметнике из прошлости како би створио сопствени стил који се састојао од разиграних, психоделичних цртежа са контролисаним експлозијама боја, силуетама и смелим геометријским контурама. Његова најзначајнија дизајнерска решења укључују логотипе Волим Њујорк (I ❤ NY), Di-Si komiks (DC Comics), и постер за Највеће хитове Боба Дилана (1966), који је одштампан у шест милиона примерака.

„Ово није само обична изложба плаката – ово је сусрет са иконом америчког графичког дизајна и илустрације” – истиче аутор изложбе, кустос историчар уметности, Дејан Воргић.

Љубомир Срећковић (Бранковина 1860 – Београд 1928) је по завршетку Правног факултета у Београду 1884. радио као чиновник у Министарству финансија и Самосталној монополској управи. Након пада владе Николе Пашића 1892. иступа из Управе монопола и посвећује се раду у Српском трговачком удружењу. Новембра 1919. са оснивањем Извозничког друштва Краљевине СХС постаје његов председник, а као члан извозничког лобија 1922. ушао је у Управу Народне банке Краљевине СХС, залажући се посебно за већи обим додељивања сезонских кредита. Активнију улогу добија након оставке Ђорђа Вајферта на месту гувернера, кога наслеђује марта 1928. године, али се већ почетком јуна озбиљно разболео и преминуо крајем месеца 1928. Урош Предић је портрет Љубомира Срећковића урадио две године касније по фотографији како је и назначио у свом списку радова.

Након што је дело стигло у Народни музеј Зрењанин, спроведен је конзерваторско-рестаураторски третман од стране Марине Бојанић, мастер ликовног уметника, и оно ће бити изложено у делу сталне поставке Збирке ликовне уметности уз остала Предићева дела. Портрет ће званично бити представљен у уторак 10. марта у 19ч и о њему ће говорити Оливера Скоко, музејска саветница-историчарка уметности.

Резултати ликовног конкурса:

На ликовни конкурс пристигло је 546 радова из 20 основних школа са територије града Зрењанина и општине Житиште.

У категорији од IV до VI разреда награде су добили Мила Грубић, 6/3, ОШ „Ђура Јакшић“, Зрењанин (1. место), Лука Костадиновић, 5/2, ОШ „Серво Михалј“, Зрењанин (2. место), и Емина Санто, 4. разред, ОШ „Младост“, Томашевац (3. место). Похвале су добили Марина Мирков (5/2, ОШ „Бранко Радичевић“, Чента), Миња Прохаска (6. разред, ОШ „Урош Предић“, Орловат), Филип Лазић (6. разред, ОШ „Бранко Ћопић“, Лукићево), Александар Ајдуковић (5/2, ОШ „Серво Михалј“, Зрењанин), Емилија Петровић (6/1, ОШ „Доситеј Обрадовић“, Зрењанин) и Сара Тапавички (5/ 2, ОШ „Светозар Марковић Тоза“, Елемир). Специјалне награде добили су Николина Цветковић (5. разред) и  Јован Паланачки (5. разред) из ОШ „Свети Сава“, Стајићево.

У категорији од I до III разреда награде су добили Милица Воргић, 2/1, ОШ „Жарко Зрењанин“, Зрењанин (1. место), Неда Милићев, 3. разред, ОШ „Младост“, Томашевац (2. место) и Михајло Видрић, 3/2, ОШ „Др Јован Цвијић“, Зрењанин (3. место). Похвале су добили Кристина Бошковић (3/2, ОШ „Др Јован Цвијић“, Зрењанин), Круна Вујадинов (1/1, ОШ „Жарко Зрењанин“, Зрењанин), Теодора Мазињанин (2/1, ОШ „2. октобар“, Зрењанин), Ленка Стајић (2/1, ОШ „Бранко Радичевић“, Чента,), Александра Гордић (1/2, ОШ „2. октобар“, Зрењанин) и Ана Ђуричин (3/3,ОШ „Жарко Зрењанин“, Зрењанин).

Резултати литерарног конкурса:

На литерарни конкурс пристигао је 21 рад из 8 основних школа. Стручни жири, који чини професор српског језика и књижевности, донео је одлуку да награде припадну Касијани Рајић, 7/1, ОШ „Јован Јовановић Змај“, Зрењанин (1. место), Душану Антићу, 8/5, ОШ „Петар Петровић Нјегош“, Зрењанин (2. место) и Павлу Веселинову, 8. разред, ОШ „Др Бошко Вребалов“, Меленци (3. место). Похвале су добили Сара Поповић (7/3, ОШ „Жарко Зрењанин“, Зрењанин) и Медина Рамић (8/2, ОШ „Јован Јовановић Змај“, Зрењанин).

Стална поставка и изложбени салони Народног музеја Зрењанин биће доступни у недељу, 15. фебруара, у термину од 16 до 20 часова, и у понедељак, 16. фебруара, у термину од 10 до 18 часова.
За заинтересоване посетиоце у недељу, 15. фебруара, у 17 часова биће уприличено вођење кроз сталну поставку. Стална поставка зрењанинског музеја представља богату природну и културно-историјску баштину средњег Баната: публика може видети реконструкције ентеријера грађанских и сеоских кућа, радове мајстора банатског сликарства, завирити у легат великог уметника Уроша Предића, а ту су и најзначајинији предмети из археологије и историје града, као и остаци мамута.

Посетиоци ће, такође, моћи да погледају изложбене поставке под називом „Неоренесансни дух Медитерана у Банату“ које су представљене у Салону, Малом салону и холовима приземлја и првог спрата Народног музеја Зрењанин. У питању је комплексна изложба саставлјена од пет изложбених поставки различитог обима и једне видео презентације које представлјају неоренесансно културно наслеђе града Зрењанина XIX и XX века, кроз визуру архитектуре, зидног религиозног сликарства, примењене уметности (мајолика у ентеријеру), ренесансне литературе, путовања и личности књижевника и ликовног критичара Тодора Манојловића. Ови тематски сведоци прошлих времена у виду понавлјајућег непрекидног низа изломлјених линија античког меандра, представлјају симболе промена, препорода и континуитета некадашњег Великог Бечкерека, а данас Зрењанина. Аутор пројекта и изложбе је Дејан Воргић, кустос историчар уметности Народног музеја Зрењанин.
Улаз је бесплатан. Добро дошли!

Основу пројекта под називом „Неоренесансни дух Медитерана у (средњем) Банату” чини комплексна изложба састављена од пет изложбених поставки различитог обима и једне видео презентације које представљају неоренесансно културно наслеђе града Зрењанина XIX и XX века, кроз визуру архитектуре, зидног религиозног сликарства, примењене уметности (мајолика у ентеријеру), ренесансне литературе, путовања и личности књижевника и ликовног критичара Тодора Манојловића. Ови тематски сведоци прошлих времена у виду понављајућег непрекидног низа изломљених линија античког меандра, представљају симболе промена, препорода и континуитета некадашњег Великог Бечкерека, а данас Зрењанина. Тематске целине које су обрађене су: Неоренесансна архитектура и објекти културних институција Зрењанина, Ехо ренесансе: копије дела Леонарда да Винчија и Рафаела у римокатоличким црквама Зрењанина, Медитеранска мајолика у ентеријеру Великог Бечкерека–Петровграда–Зрењанина (XIX–XX век), Првобитна шкољка у соби: (нео)ренесансни дух Тодора Манојловића, Ренесансна књижевност и примењена графика у граду на Бегеју и Ренесансни Јадран у фото-путопису петровградске породице Грос–Штагелшмит.

Изложбене поставке представљене су у Салону, Малом салону и холовима приземља и првог спрата Народног музеја Зрењанин, а изложбу чини више од 160 експоната које потичу из неколико културних институције из града, приватних колекција, Рукописног одељења и Библиотеке Матице српске, као и Музеја Војводине. Пројекат је део програма „Зрењанин престоница културе 2025: Меандри града. Токови културе“.

Зрењанински музеј је као и претходних година, поред представљања културно-историјске и природне баштине путем сталне поставке, и током 2025. реализовао многобројне изложбе, камерне поставке и разноврсне пратеће програме попут радионица, кустоских вођења, предавања, промоција књига, концерата и слично. Међу најзапаженијим изложбама биле су ретроспективна поставка „Живот и дело – Миодраг Табачки“, „Љубомир Кокотовић. Врло важан скуп“, „Модни цртежи Александра Јоксимовића“, „Откривени свет илустрације Љубице Цуце Сокић“, археолошка изложба „Анималиа ет Популус – Животиње и људи – суживот посведочен археолошким записом”, и актуелна ауторска изложба „Неоренесансни дух Медитерана у Банату“ која је део програма Зрењанин престоница културе Србије 2025.

Академик Миодраг Табачки је након успешно реализоване изложбе „Живот и дело“ поклонио Народном музеју Зрењанин 112 својих цртежа који су били на поменутој изложби. Међу поклоњеним радовима налазе се сценографије позоришних представа, нацрти костима, технички цртежи идејних решења за сценографије, као и ауторови рани радови.

Ове године је по четврти пут одржан етно-фестивал „Банатски дани теку”, на којем је представљено нематеријално културно наслеђе богате мултикултуралне средине какав је Банат. У децембру је у сарадњи са Културним центром Зрењанина, Туристичком организацијом Зрењанина и уз подршку града Зрењанина Музеј учествовао у реализацији Фестивала божићног колача ЧЕСНИЦА који организује удружење грађана Канцеларија за културну дипломатију. Ова два фестивала била су део пројекта „Фестивали као нова мултисекторска пракса у очувању културног наслеђа Западног Балкана“ који је подржао Бритисх Цоунцил у оквиру програма „Култура и креативност за Западни Балкан“, а који је Народни музеј Зрењанин реализовао у сарадњи са Канцеларијом за културну дипломатију и Градским музејом Мирко Комненовић и галеријом Јосип Бепо Бенковић из Херцег Новог. Зрењанински музеј је бавећи се промовисањем и очувањем старих заната организовао предавања о традиционалном везу и његовој савременој примени у оквиру пројекта „Традиционални вез“.

И ове године настављена су археолошка ископавања средњовековног утврђења на Тиси код Новог Бечеја која су у фокусу имала истраживање остатака тврђаве који се налазе на копну и одгонетање некадашњег живота који је пратио овај вишеструко значајан локалитет.

Током 2025. године важан сегмет рада био је посвећен младима и деци школског и предшколског узраста. Сарадња са школама је била врло успешна, а посете ђака свих узраста и ове године су биле бројне. Истичемо реализацију видеа у оквиру програмске активности „Мали кустоси – велике приче“ коју спроводи Одељење за педагошки рад и односе с јавношћу. Видео, који је доступан на Јутјуб каналу зрењанинског музеја, носи назив „Животиње нашег поднебља“ а осмислили су га и приредили ученици виших разреда ОШ „Урош Предић” из Орловата. Посвећен је диорами Природњачког одељења зрењанинског музеја и животињама које се у њој могу видети, али и дивљим животињама које млади Орловаћани могу видети у свом окружењу и на обалама реке Тамиш. Крајем године биће отворен и Креативни кутак, простор намењен деци и младима, у оквиру којег ће се убудуће одвијати програми намењени најмлађим посетиоцима.

Током 2025. године у оквиру сталне поставке Музеја постављено је преко 90 НФЦ чипова, који посетиоцима омогућавају да једноставно, путем паметних телефона, приступе богатим информацијама о амбијенталним целинама и експонатима на чак 20 различитих светских језика Потребно је на свом паметном телефону активирати НФЦ и само приближити телефон легенди са знаком и потом на очитаној интернет страници са подацима о експонату одабрати жељени језик. Пројекат је реализован у сарадњи са Националним саветом мађарске нациналне мањине и колегама из музеја „Мункачи Михаљ“ у Бекешчаби.

Ову годину је обележила и богата сарадња Народног музеја Зрењанин са музејима и установама културе у Србији и региону, као што су: Музеј Војводине, Музеј науке и технике, Етнографски музеј у Београду, Музеј града Новог Сада, Спомен-збирка Павла Бељанског, Музеј афричке уметности, Музеј примењене уметности, Завичајни музеј Рума, Народна библиотека Србије, Музеј Републике Српске, музеј „Мункачи Михаљ“ из Бекешчабе (Мађарска), као и многим појединцима и удружењима.

Подсећамо да су радним данима изложбени салони отворени од 9 до 13:30 и од 14 до 19:30 часова, док је стална поставка радним данима отворена за публику од 8:30 до 19 часова.

Посетиоци се могу у сталној поставци нашег музеја упознати са богатом природном и културно-историјском баштином средњег Баната, видети реконструкције ентеријера грађанских и сеоских кућа, радове мајстора банатског сликарства, завирити у легат великог уметника Уроша Предића. Ту су и најзначајнији предмети из археологије и историје нашег града, као и поставка посвећена природи средњег Баната. Посебни сегменти сталне поставке посвећени су историји фотографије и представљању старих и ретких књига из фонда Музеја.

Манифестација у Зрењанину део је регионалне манифестације ЧЕСНИЦА коју Канцеларија за културну дипломатију ове године спроводи у пет земаља региона и тринаест општина и градова.
Манифестација у Зрењанину реализује се у сарадњи са Народним музејом Зрењанин и ово је трећа година за редом како се ЧЕСНИЦА одржава у Зрењанину.

Ове године Фестивал божићног колача ЧЕСНИЦА у Зрењанину спроводи се у оквиру пројекта „Фестивали као нова мултисекторска пракса у очувању културног наслеђа Западног Балкана“ који спроводи Народни музеј Зрењанин, у сарадњи са Канцеларијом за културну дипломатију и Градским музејом Мирко Коменновић и галеријом Јосип Бепо Бенковић из Херцег Новог. Пројекат подржава British Council у оквиру пројекта „Култура и креативност за Западни Балкан“ , који финансира Европска унија, са циљем подстицања дијалога на Западном Балкану кроз унапређење културног и креативног сектора ради остваривања значајнијег друштвено-економског утицаја.